Grčki budžet kontrolisaće samo Grčka

Predstavnici vlade u Atini su odbili bilo kakav razgovor o predavanju kontrole nad državnim budžetom u ruke komesara EU, što je bio predlog Nemačke. Ovakav predlog je „produkt bolesne mašte“, izjavila je Ana Diamantopolu, bivša evropska komesarka. List Finenšl tajms je preneo da se o tome razgovaralo na sastanku ministara finansija EU. Predlog koji se našao na stolu glasio je da bi ministri finansija EU imali pravo veta na odluke koje bi donosila vlada u Atini, a koje bi se ticale budžeta.

List prenosi kako bi se, prema tom predlogu, evropski ministri pozabavili konsolidacijom i kontrolom grčkog budžeta, jer je vlada u Atini do sada na razočaravajući način sledila zahteve EU, te treba na određeno vreme da se odrekne budžetskog suvereniteta. Čak je bilo govora o tome da se imenuje poseban „evropski komesar za štednju“, koji bi vodio računa o državnom proračunu Grčke.

Portparol vlade u Atini Pantelis Kapsis je uzvratio da ova vlada treba da zadrži kontrolu nad svojim budžetom jer je već sprovela niz finansijskih reformi. „Povukli smo niz poteza kako bi se poboljšala efikasnost javne administracije i povećani su napori u svrhu postizanja boljih rezultata u ubiranju poreza.“

Podrška Brisela

Evropska komisija je u subotu (28.1.2012.) prihvatila ovakav stav Grčke. „Komisija ostaje pri nameri da posmatrački mehanizmi kojima raspolaže i dalje prate razvoj situacije, ali odluke koje se donose ostaju u rukama vlade u Atini“, preneo je Amadeu Altafaj, portparol komisije.

I dok Grčka insistira na očuvanju nacionalnog suvereniteta, ideja o kontroli koju bi vršila EU naišla je na odobravanje u vladajućoj stranci demohrišćana u Nemačkoj. „S obzirom na činjenicu da Atina nije sprovela brojne preduslove EU, uvođenje kontrole grčkog budžeta bi nas sigurno doveo bliže cilju“, kaže Norbert Bartle, ekspert demohrišćana za pitanja budžeta. U Berlinu ipak ističu da se kontrola ne bi uvela isključivo zbog Grčke, nego da bi ona važila za sve zemlje koje traže pomoć EU, a koje ne sprovode tražene reforme.

Neizvesni pregovori u Atini

Delimično olakšanje i u Atini i u Briselu je u svakom slučaju nastupilo kada su grčki premijer Lukas Papadimos i ministar finansija Evangelos Venizelos izrazili optimizam nakon pregovora sa predstavnikom međunarodnih banaka Čarlsom Dalarom. Banke su navodno spremne da i dalje zadrže dobar deo obveznica Grčke.

„Pregovori napreduju“, izjavio je Venizelos dodavši kako se vode „teški i delikatni“ pregovori o predlogu da privatni poverioci Grčkoj oproste polovinu dugova koji trenutno iznose 200 milijardi evra.
 
Dalara i njegov kolega Žane Lemije su takođe izrazili uverenje da će pregovori koji se vode već tri nedelje uskoro biti okončani. Oni su naveli da pregovori napreduju te da se vode uz međusobno razumevanje.

Kresanje duga Grčkoj preduslov je da ova zemlja dobije ključni deo drugog paketa pomoći EU od 130 milijardi evra. Ukoliko pregovori ne završe uspešno, ova zemlja neće biti u stanju da isplati obveznice u iznosu od 14,5 milijardi evra, koje pristižu u 20. marta.

Autori: Šarlot Čelsom-Pil / Azer Slanjankić
Odg. urednik: Nemanja Rujević