Građani očekuju konkretne mere

Tako list Šlezvig Holštajn am zontag piše:

„Sindikati ponovo mobilišu članstvo. Kada se posle letnjih odmora kriza u punoj meri odrazi na tržištu rada protestne povorke postaće duže, a ton oštriji. Rekordan dug javnih finansija samo je pola istine. U zdravstvenom osiguranju, penzijskim fondovima i osiguranju od nezaposlenosti takođe se registruje dramatično opadanje prihoda.

Račun će biti ispostavljen tek posle parlamentarnih izbora krajem septembra i to u vidu povećanja svih doprinosa. Imajući to u vidu, (predizborna) rasprava o smanjivanju poreza mogla bi se uporediti sa vatrogascima koji ispred zapaljene kuće raspravljaju o smanjenju cene vode. Građani očekuju konkretne mere“, piše list „Šlezvig-Holštajn am zontag“.

Prozivanje krivaca

Subotnjim demonstracijama u Berlinu bavi se i Bild koji piše:

„Demonstranti su zahtevali odlučne mere protiv krize i onih koji su doveli do nje. Zahtevali su treći program za podsticanje privrednog rasta kako bi se sprečili siromaštvo i nezaposlenost, ali i veće nadnice, sigurne penzije i jaču socijalnu državu.

U vatrenom govoru predsednik sindikata Mihael Zomer za krizu nije optužio samo hedž fondove i špekulante kreditima. Prema njegovom mišljenju krivi su i „oni političari u Nemačkoj i Evropskoj uniji koji su im naseli i otklonili sve brane beskrajnoj pohlepi“.

Prema mišljenju predsednika sindikata javnih službi Franka Bsirskea situacija nije bila tako dramatična od krize tridesetih godina prošlog veka. „Reč je o krizi kapitalizma istorijskih razmera“, rekao je Bsirske“, izveštava „Bild“ o berlinskim demonstracijama.

List Fajnenšel tajms Dojčland izveštava o predizbornom kongresu liberala i piše:

„Predsednik FDP Gido Vestervele na otvaranju kongresa nije govorio samo iz duše delegata i članova stranke, nego svih koji se subjektivno osećaju isceđenim od poreznika i maltretiranim od birokratije. Za tu publiku nije toliko važno što su mnoge Vesterveleove tvrdnje pogrešne – recimo da su porezi u Nemačkoj veći nego ikada. Činjenica je da liberali i njihov predsednik govore u ime širokog društvenog sloja i to bi pre svega moralo da zabrine kancelarku i predsednicu CDU Angelu Merkel.

Na jesen liberali bi mogli da odnesu strankama Unije veliki broj glasova. Pomeranje u građanskom taboru je bolno za predsednicu CDU, ali neće biti tako strašno ako na kraju izbora bude obrazovana crno- žuta koalicija, vlada CDU i liberala.

U kleštima FDP i SPD

S druge strane jačaju i socijaldemokrate. Jedinstvo koje je uspostavljeno posle previranja u stranci počelo je da se odražava i na izborne prognoze. Stranka Levice je oslabljena, sindikati su ponovo na strani SPD i tako socijaldemokrate imaju šansu da vrate pristalice koje su ih napustile. Kao i predizborni program liberala tako je moguće osporavati i program SPD, ali on ima unutrašnju logiku.

Tako je CDU sve više u kleštima liberala i socijaldemokrata. Do sada, kancelarka je imala malo šta da ponudi kao odgovor na izazove. Rasprava o porezima je haotična, predizborna kampanja za Evropski parlament bleda. Merkelova se još zadovoljava time da bude nešto kao nadpredsednica vlade, ali omiljenost ne spasava od gubitka vlasti. Gido Vestervele je tako jak da ne mora da uđe u vladu da bi ostao na čelu stranke. Međutim, Angela Merkel mora po svaku cenu da ostane u vladi – u protivnom gubi i predsedništvo u stranci“, piše „Fajnenšel tajms Dojčland“.

Papa na Bliskom istoku

List Frankfurter algemajne cajtung piše o Papinoj poseti Svetoj zemlji:

„U dva govora – odmah po dolasku i kasnije u memorijalnom centru žrtvama holokausta Jad Vašem Papa je otklonio sve sumnje u pogledu stava Crkve i svog stava prema Jevrejima. Benedikt XVI je potvrdio da nekoliko miliona Jevreja širom sveta u katoličkoj crkvi sa njenih milijardu vernika imaju najjačeg saveznika u borbi protiv antisemitizma.

I već dugo neko od autoriteta nije rekao Palestincima da je dosta nasilja i terora. Uz svo saosećanje prema stradanjima palestinskog naroda i uz svo razumevanje za njegove legitimne ciljeve i uspostavljanje suverene domovine u sigurnim i međunarodno priznatim granicama, spirala mržnje i osvete mora biti prekinuta.

Time je Benedikt XVI odstupio od moralno-teološkog učenja koje je podržavao jedan od njegovih prethodnika – Pavle VI – u odnosu na Latinsku Ameriku: da politički uslovi života mogu postati u toj meri nepodnošljivi da pribegavanje nasilju postaje opravdano. Za Benedikta to je „iskušenje“ kome se mora suprotstaviti, jer nasilje i teror nikada ne mogu biti „opravdani“. Time Papa jača savez ljudi dobre volje na Bliskom istoku“, piše „Frankfurter algemajne cajtung“.

Autor: N. Briski

Odgovorni urednik I. Đerković