Grafiti u Kini
6. septembar 2007.
Li isrctava spodobe obrijanih glava i nadrealnom okruženju. Zidovi garađe gotovo su u potpunosti oslikani njegovim grafitima. Na ulicama u kineskoj prestonici tako nešto se ne može videti.
«Ako se danas naslikao neki grafit sutra su ga već prekrečili.», kaže Li Ćuićiu koji je pre 12 godina, dok je prevashodno još vozio skejtbord, počeo sa crtžeima po zidovima:
«Grafite sam video najpre u magazinima o skejtbordu. I na video-snimcima na kojima su ljudi sprejevima prskali zidove. U to vreme me je interesovalo slikarstvo oa sam kupo sprejeve i sa jednim prijateljem otičao na most. Crtali smo grafite po stubu mosta i odmah kod prvog pokušaja bili uhapšeni.»
Koliko je puta do sada uhapšen Li više ni ne zna ali dodaje da mu se nikada ništa strašno nije desilo – ni jednom nije morao da plati kaznu a svega nekoliko puta je sam morao da okreči zid koji je iscrtao. Ranije su, objašnjava pekinški grafiti-umetnik, sprejevi bili užasno skupi ali sada:
«Sprejeve dobijamo ponekad čak i besplatno, kada trgovci promovišu svoju ponudu. Besplatni sprejevi su odlični za vežbu. Ovde u robnoj kući, recimo, sami su nam dali sprejeve i čak su nam platili da slikamo.»
Pošto je u Pekingu sve više medjunarodnih firmi koje svoje proizvode reklamiraju kao kul i urbane, crtanje grafita postalo je plaćeni posao od kojeg Li Ćiućiu može da živi. Pored toga dizajnira majice i oslikava kafiće. Procenjuje da u kineskoj prestonici deluje oko 20 aktivnih grafiti umetnika. Neki od njih su se udružili u grupu Beiđing Penci. Veteran Li sa setom se seća starih dana:
«Nekada sam sprejom prskao po policijskim automobilima, preskakao sam zidove i slikao po autobusima. To je bilo uzbudljivo. Osećali smo se apsolutno slobodni. To je bilo najbolje u svemu. Sada, međutim, uoči Olimpijskih igara, napolju skoro da i ne crtamo jer je policija veoma stroga.»