1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Granica Poljske i Belorusije: Izbeglice drugog reda

22. septembar 2022.

Čitav svet je zadivila poljska solidarnost s izbeglicama iz Ukrajine. Ali te solidarnosti u Poljskoj nema prema nekim drugim migrantima i izbeglicama – onima koji su „zapeli“ na granici sa Belorusijom.

https://p.dw.com/p/4HC2R
Migranti u jednom kampu na poljsko-beloruskoj granici u zimu 2021/22.
Migranti u jednom kampu na poljsko-beloruskoj granici u zimu 2021/22. Foto: Oksana Manchuk/BelTA/TASS/picture alliance/dpa

Kataržina Vapa živi u Hajnovki na istoku Poljskoj, nedaleko od granice s Belorusijom. Ta nastavnica engleskog se nakon što je završila fakultet vratila u svoje rodno mesto. I već godinama se tamo angažuje oko zaštite životne sredine i – protiv desnih radikala. Prašuma Bjalovješka šuma počinje odmah ispred njenih kućnih vrata. U septembru prošle godine je ta majka dve ćerke uočila da s njenom šumom „nešto više nije u redu“. Odjednom su se između drveća počeli da se pojavljuju stranci. Nepoznati ljudi, iscrpljeni, mršavi, često bolesni i prehlađeni. To su bili izbeglice koji su u Poljsku stigli s druge strane granice, iz Belorusije.

U jesen 2021. režim Aleksandra Lukašenka migrante je iskoristio kao političko oružje protiv Evropske unije. Ljudi iz Iraka, Avganistana ili Sirije prebacivani su na područja uz granicu s Poljskom, i prisiljavani da ilegalno pređu granicu EU. Varšava je reagovala oštro, u pogranične regione prebacila je jake policijske i vojne snage, formirala „zabranjene zone“ u koje niko nije smeo da uđe (pa ni novinari, prim.red.) kako niko ne bi mogao da vidi što tamo rade organi bezbednosti.

Na granici između Poljske i Belorusije je Bjelovješka šuma, neprohodno i močvarno područje
Na granici između Poljske i Belorusije je Bjelovješka šuma, neprohodno i močvarno područjeFoto: Agnieszka Hreczuk/DW

Pomoć lokalnih aktivista

Vrlo brzo su lokalni aktivisti, a među njima i Vapa, formirali grupu za pomoć migrantima. Tražili su po prašumi zalutale migrante, pružali im prvu pomoć. „Često smo morali da menjamo lekare, pravnike, negovatelje, čak i bebi-sitere“, priseća se Vapa. „Jednom prilikom sam nosila jednog muškarca koji je bio na samrti. Na rukama sam ga nosila iz šume. I u zadnji čas smo ga spasili“, priča aktivistkinja. Jednom drugom prilikom je jednom bosonogom izbeglici poklonila obuću.

Vapa je bila jedna od retkih aktivistkinja koja se pojavila u medijima. Bila je to odluka s teškim i dalekosežnim posledicama. Nakon što je na jednoj televiziji emitovan izveštaj u kojem se pojavila, njen profil na Fejsbuku preplavile su poruke mržnje. Državni mediji su od nje napravili „žrtvenog jarca“, a susreti sa policijom ili vojskom povremeno su znali i da eskaliraju.

„Nisam baš imala dobar osećaj kada sam videla da prema meni idu četiri naoružana i maskirana vojnika“, priča ona. „A drugi put je moj automobile zaustavila policija. Počeli su da udaraju po krovu vozila. Buka je bila strašna. Moja deca su počela da plaču. Preklinjala sam ih da prestanu, ali uzalud“, priča Vapa: „Morali smo da krijemo izbeglice koje smo spasili od policije i vojske, kako ih oni ne bi proterali natrag u Belorusiju.“

Iako su tzv. „pušbekovi“ ilegalni, u Poljskoj ih praktikuju, kaže nam aktivistkinja Vapa koja je inače za svoj angažman krajem avgusta u Gdanjsku dobila nagradu Fondacije „Grand Presse“.

Kataržina Vapa na granici Poljske i Belorusije
Kataržina Vapa na granici Poljske i Belorusije

Vladina politika protiv izbeglica

Poljska vlada pritom raspiruje mržnju protiv nje i drugih aktivista za ljudska prava. Vladajuća stranka Pravo i pravda (PiS) je, nakon pobede na izborima u jesen 2015. počela da sprovodi desno-populističku politiku, bez obaziranja na vladavinu prava ili zaštitu manjina. Stranka kontroliše pravosuđe, vladajuća većina usvojila je rigorozan zakon o abortusu, LGBTQ-zajednicu se izoluje i blati, a migranti sa Bliskog istoka i iz Afrike predstavljaju se kao teroristi. Ta politika u Poljskoj ima mnogo pristalica. Ali, ima i hrabrih aktivista koji ne žele da se pomire s kršenjem ljudskih prava u Poljskoj.

Jedna od njih je i pravnica Marta Gorčinska. Ona je još tokom studija prava kao volonterka pomagala migrantima iz Somalije. Pre deset godina počela je da radi za Helsinški odbor za ljudska prava u Varšavi. Nakon što je u medijima čula da izbeglice iz Avganistana bez vode i hrane moraju da preživljavaju i po nekoliko dana na poljsko-beloruskoj granici, ona je pomislila: „Možda tamo može da pomogne i moje iskustvo“. I krenula je na put.

Na licu mesta spontano je formirana „Grupa granica“, čiji je cilj bio zaštita migranata koji su postali „žrtve nehumane politike vlada Poljske i Belorusije“, kaže Gorčinska.

„Došla sam u prašumu kako bih zabeležila kršenja ljudskih prava i pružila im pravnu pomoć“, priseća se. Ali na terenu je veoma brzo shvatila da mnogim izbeglicama pre svega potrebno toplo ćebe i nešto da pojedu, pre nego što uopšte može da im se pruži pravna pomoć.

Gorčinska optužuje vlasti da ne žele da stupe u dijalog s nevladinim organizacijama. „Poljska država nije položila ispit“, to je njen zaključak. „Umesto toga optužuju nas da smo izdajnici i neprijatelje domovine.“

Uspešni trenuci su retki, a tuga gotovo svakodnevna. Vlasti zvanično govore o 16 smrtnih slučajeva na granici. Prema saznanjima Marte Gorčinske radi se o najmanje 20, a vrlo verovatno i mnogo više žrtava. „Jedno je pitanje ko ima pravo na azil, a ko nema. Ali, mi ne možemo da dozvolimo da ljudi na granici pate i da tamo umiru“. To je njen motiv za angažovanje. Početkom septembra za to je odlikovana nagradom fondacije „Za azil“ koju joj je uručila specijalna predstavnica nemačke vlade za ljudska prava, Luize Amtsberg (Zeleni).

Pravnica i aktivistkinja Marta Gorčinska prilikom dodele nagrade fondacije Za azil
Pravnica i aktivistkinja Marta Gorčinska prilikom dodele nagrade fondacije Za azilFoto: Wiebke Rannenberg/PRO ASYL

A gdj je Katolička crkva?

Jakub Kiersnovski je na čelu Udruženja katoličkih intelektualaca (KIK), jedne ugledne organizacije poznate pre svega po predavanjima ili susretima s poznatim osobama, a mnogo manje po nekakavim spektakularnim akcijama. „Nismo mogli da sedimo skrštenih ruku“, naglašava taj 40-godišnjak, inače pedagog za ljude sa posebnim potrebama. Na njegov poziv prošle godine se odazvalo nekoliko stotina članova Udruženja. U roku od nedelju dana na istoku Poljske osnovali su stanicu za pomoć migrantima, a 16. oktobra 2021. zabeležena je i prva akcija na samoj granici.

Kiersnovski uopšte ne krije da je razočaran Katoličkom crkvom. Doduše, jedan biskup jeste pozvao vernike da pomognu migrantima, ali do danas se Crkva nije direktno angažovala. Po mišljenju Kiersnovskog, razlog za to je bliskost Crkve i vladajuće stranke PiS. „Šteta što u akciji pružanja pomoći ne učestvuju budući sveštenici. Pranje nogu nekom izbeglici bi bilo praktikovanje Jevanđelja“, smatra Kiersnovski.

Jakub Kiersnovski, predsednik Udruženja katoličkih intelektualaca
Jakub Kiersnovski, predsednik Udruženja katoličkih intelektualaca Foto: Jacek Lepiarz

I članove njegovog udruženja šikanirali su predstavnici državnih organa. U decembru 2021. policija je privela četvoro volontera i upala u stanicu Udruženja. Nakon troga, pokrenut je postupak zbog pružanja pomoći oko ilegalnog prelaska granice, koji je krajem juna obustavljen. A pre toga je u marta uhapšena jedna 20-godišnja aktivistkinja.

Od leta 2022. na poljsko-beloruskoj granici nalazi se zid visok pet i po metara. I uprkos toj blokadi, svakog dana po nekoliko desetina migranta uspeva da pređe granicu. „Zid nije rešio problem, samo ga je dodatno zaoštrio“, kažu aktivisti za ljudska prava. „Mi smo uočili da sve više izbeglica ima prelome ruku i nogu koje su zadobili prilikom savladavanja te prepreke.“

Aktivisti se u međuvremenu pripremaju za predstojeću zimu. Ona uskoro stiže, a s njom i novi problemi i nove opasnosti za izbeglice na spoljnoj granici Evropske unije.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.