Granica zatvorena, egzistencija ugrožena

Regina Pihler od detinjstva radi u porodičnom rasadniku u Frajlasingu. Posao je uvek dobro išao. Međutim, poslednjih nedelja, ona je sve više zabrinuta. „Jednostavno dolazi manje Austrijanaca u kupovinu“, kaže Regina i dodaje da se zarada zbog toga smanjila za 50 odsto.

Razlog za to su ponovo uvedene granične kontrole. U septembru je u Nemačku stiglo 225.000 izbeglica, veliki deo njih preko austrijsko-nemačke granice kod Frajlasinga. Prosečno, svakog vikenda, tu stigne i do 15.000 ljudi – koliko i Frajlasing ima stanovnika. Opštinske i pokrajinske vlasti nisu mogle da izađu na kraj s novonastalom situacijom i zatražile su pomoć od saveznih organa. Zato je savezni ministar unutrašnjih poslova Tomas de Mezijer od sredine septembra ponovo uveo granične kontrole.

Posledice po privredu

Cilj tih kontrola jeste usmeravanje talasa izbeglica, njihova registracija i raspodela po prihvatilištima širom Nemačke. Ali to za ovaj region ima negativne posledice. Pre uvođenja kontrola na liniji Frajlasing-Salvburg, voz je išao na svakih deset minuta, a u udarnim vremenima čak i češće. Nakon što su uvedene kontrole, saobraćaj je delimično, a povremeno čak i potpuno – ukinut. Tu su i stalne kontrole vozila na autoputevima zbog kojih nastaju kilometarske kolone.

Anke Demrih je šefica jedne prodavnice odeće u Frajlasingu. I ona jasno oseća posledice: „Zbog graničnih kontrola dolazi nam za trećinu manje kupaca iz Salcburga. To, naravno, znači i znatno manju zaradu. Stanovnici Salcburga su u stvari naši verni kupci. Od njih živimo.“ Iako je njena prodavnica deo jednog velikog trgovačkog lanca, ona je ipak zabrinuta zbog mogućih posledica.

Evropa bez granica?

Tomas Šajd iz Privrednog foruma Frajlasinga potvrđuje da su prihodi u čitavom regionu znatno smanjeni. Ipak, on žali zbog novonastale situacije i iz jednog drugog razloga: „Vidite, mi ovde već godinama nismo imali nikakve granice.“

I zaista: svakodnevno iz Nemačke u Austriju putuje na hiljade učenika i poslovnih ljudi koji stanuju i rade i s jedne i s druge strane granice. Stanovništvo tog pograničnog regiona već vekovima je usko povezano, a već 20 godina tu funkcioniše tzv. evroregija, dobrovoljno pogranično udruženje opština u okviru Evropske unije.

U toj alpskoj idili, s kravama na pašnjacima i obližnjim gradom muzike Salcburgom, proteklih godina je pre svega u turizmu organizovan niz prekograničnih projekata, koje je finansijski podržala Evropska unija i čija je osnova bila ideja Evrope bez granica. Do sada.

Iskrivljeno izveštavanje

Međutim, tome su samo delimično krive granične kontrole. Tamošnji stanovnici optužuju medije da predstavljaju situaciju dramatičnijom nego što ona jeste. Anke Demrih kaže da je pre par dana u Rozenhajmu, gradu udaljenom 80 kilometara prema unutrašnjosti Nemačke, srela svoje kupce koji žive u blizini Frajlasinga. „Mada je put do Rozenhajma za njih znatno duži, oni nisu došli u kupovinu u Frajlasing. Zbog medijskog izveštavanja su mislili da ovde vlada pravi haos.“

U gradu se zaista nigde ne primećuje da tuda svakodnevno prolazi na hiljade izbeglica. Policija skuplja migrante već na železničkoj stanici i vodi ih u ured za registraciju koji se nalazi u nekadašnjoj robnoj kući. Bernhard Cimer iz stranke Zeleni potvrđuje da je sve pod kontrolom i to zahvaljujući dobroj organizaciji: „I policija, i Karitas, Crveni krst i angažovani građani fantastično sarađuju jedni s drugima.“

Strah za egzistenciju

I Regina Pihler situaciju na granici doživljava manje dramatičnom nego što se ona često predstavlja. Njene redovne vožnje do Austrije i nazad protiču bez problema: „Mi uvek brzo prođemo. Ako ponekad čekamo deset minuta na granici, to je već mnogo.“ I ona kaže da medijski izveštaji samo plaše mušterije: „Kada se na radiju ili televiziji izveštava da se na granici čeka po sat vremena, onda više niko ne kreće na put.“

Ona je zabrinuta za svoju budućnost i kaže da će, ako se uskoro nešto ne promeni, ekonomske posledice biti kobne: „Mi imamo jedan rasadnik i jednu cvećaru. Ako se tako nastavi, moraćemo da otpustimo ljude i da jednu prodavaonicu zatvorimo.“