Greh Gugla: milionska krađa autorskih prava

Već tri godine u Njujorku se pregovara iza zatvorenih vrata. Američki autori i izdavači podneli su tužbu protiv Gugla, koji, zbog kršenja autorskih prava, treba da plati 125 miliona dolara. U čitavoj situaciji u obzir su uzeti samo američki autori i izdavači. Oni iz drugih država nisu uopšte predmet razmatranja tužbe niti hajke protiv Gugla. Tome se usprotivilo Udruženje nemačkih knjižara.

„Postoji opasnost da Gugl zauzme poziciju koja neće nikog zaobići i to zahvaljujući pristupu mnogim knjigama na tržištu za elektronske medije koje je u usponu.“, kaže Kristijan Šprang, pravnik u Udruženju.

Evropski komesari, zaduženi za konkurenciju i zaštitu autorskih prava, smatraju da su ova strahovanja neopravdana. Oni stoje iza najvećeg internet pretraživača jer veruju da će na taj način uštedeti na digitalizaciji. Jer, Gugl to radi za male pare, a rezultate postavlja na Internet besplatno. No, Kristijan Šprang smatra da je to pogrešan zaključak komesara, jer Gugl je već počeo da skenira stara izdanja iz biblioteka.

„Na taj način jedno privatno preduzeće komercijalizuje sva ta dela. Pri tom, oni nemaju kulturne ciljeve. Oni imaju strategiju kojom žele da osvoje tržište koje će biti isplativo i to sredstvima poreskih platiša. Sve se to prodaje jednoj firmi po relativno niskoj ceni. Za nas to nije dobra strategija“.

Za digitalizaciju. Protiv monopola!

Ovo upozorenje na monopolizaciju ispituje trenutno američko Ministarstvo pravde. Sedmog oktobra trebalo je da dođe do dogovora između Gugla i američkih udruženja, međutim, termin je pomeren. Odluka se očekuje 9. novembra. Pri tom se udruženje nemačkih knjižara ne protivi digitalizaciji.

„Digitalizaciju treba koristiti, ali treba utvrditi pod kojim uslovima, kako bi knjižare i nezavisni izdavači mogli da osvoje tržište. Treba voditi računa da ne dođe do monopola. Za to se mi borimo“, objašnjava Šprang.

Udruženje nemačkih knjižara ima podršku udruženja književnika, vlada pojedinih evropskih država i „Društva za zaštitu reči“. To društvo autorima daje određeni procenat od dobiti koje ostvaruje putem kopiranja izvesnih dela. Druge organizacije se, pak, zalažu za otvoren pristup svim naučnim studijama koje su finansirane iz budžeta. Nemačko istraživačko društvo to podržava. No, jedno je sigurno, ukazuju kritičari, Gugl ne sme da odlučuje kako će biti regulisana autorska prava.

autori: Rutard Šteblajn / Zorica Dragićević

odg. urednik: Nemanja Rujević