„Grinpis“ mešetari na berzi

Bilo da je reč o protestima protiv „Gasproma“, „Šela“ ili lova na kitove, organizacija za zaštitu okoline „Grinpis“ (Greenpeace) uvek se pobrine za akcije koje pune naslovne strane novina širom sveta. Iza toga stoji formula: više pažnje javnosti – više donacija. Ali vesti sa kojima od ove nedelje „Grinpis“ puni stranice novina sigurno se mnogo manje sviđa aktivistima za zaštitu prirode. U njima se navodi da se ta organizacija „kockala“. Konkretno se radi o tome da je jedan radnik centrale u Amsterdamu ulagao novac na berzi špekulišući sa vrednošću evropske valute – i tako izgubio 3,8 miliona evra. Još se ne zna koliki je u tome udeo nemačkih donacija. Zna se, međutim, da je prošle godine preko pola miliona ljudi u Nemačkoj doniralo novac „Grinpisu“ za projekte poput zaštite Arktika od bušenja u potrazi za naftom i borbe protiv nuklearnih elektrana i termoelektrana. „Špekulant“ iz finansijskog odeljenja „Grinpisa“ odmah je otpušten.

Nemački ogranak ta organizacije za zaštitu okoline reagovao je odmah. Saopšteno je da je „velikom greškom“ u „Grinpisu internešnel“ nastala šteta u visini od 3,8 miliona evra: „Izuzetno nam je žao zbog toga i želimo da se duboko izvinimo našim donatorima.“ Šef odeljenja za odnose s javnošću Mihael Pauli je za DW rekao da je otpušteni radnik prekršio postojeća pravila, Pauli je takođe priznao da su mehanizmi kontrole u „Grinpisu“ zakazali, ali je i ocenio da se „ne radi o kockanju“.

Nejasne granice

U osnovi milionskog gubitka je, međutim, jedan drugi, načelni problem. Centrala „Grinpisa“ u Amsterdamu posluje sa evrima, dok lokalne kancelarije širom sveta posluju sa nacionalnim valutama. Shodno tome, u zavisnosti od kretanja kurseva, „Grinpis“ beleži gubitke ili dobitke. „Svake godine se 'Grinpis internešnel' bori sa tim oscilacijama u kursevima“, kaže Pauli. Nasuprot dotadašnjoj praksi, 2013. godine su se u toj organizaciji odlučili da posluju drugačije i kupuju novac po fiksnom kursu – što se ispostavilo kao greška.

I Hansjerg Elshorst, dugogodišnji direktor nemačke Organizacije za razvojnu pomoć GTZ i jedan od osnivača „Transparensi internešnel“ (Transparency International) ne smatra da je takvo poslovanje „Grinpisa“ pogrešno i za osudu. „I ja sam od svojih ljudi očekivao da razumno ulažu novac – ne rizično, ali ipak tako da on ne izgubi na vrednosti ili da se čak ta vrednost poveća“, kaže Elshorst u razgovoru za DW. On priznaje, međutim, da su glavni problem prilikom takvih operacija „nejasne granice između ulaganja novca i špekulisanja koje zaslužuje kritiku“.

Potrebna veća transparentnost poslovanja

Humanitarne organizacije u finansijskom biznisu – mnogima se to čini kao paradoks, ali upravo je cilj koji proklamuju neki nadzorni odbori nekih fondacija, a sve prema maksimi: treba poslovati pozitivno. To u vremenima niskih kamata znači da ne treba parkirati novac na nekom računu, već da ga treba bar oročiti ili čak uložiti u neke deonice. „Ja bih generalno preporučio donatorima da ozbiljno prouče poslovne izveštaje – mnogi od njih dosta govore o pojedinim nevladinim organizacijama“, kaže Burkhard Vilke iz Instituta za proveru humanitarnih organizacija DZI.

Još uvek ima mnogo nejasnoća u vezi sa funkcionisanjem organizacija koje prikupljaju donacije. Zato bi nevladine organizacije trebalo da otvorenije tretirati svoj način poslovanja, kaže Vilke. „Uočavamo da još uvek ima mnogo rezervi i uzdržanosti jer se te organizacije boje da će izgubiti poverenje ako otkriju kako ulažu novac.“