Gruziju posle rata pustoše razbojnici

Cico Čikladze polako prolazi kroz sobe svoje kuće. Pogledom prelazi preko ugljenisanog nameštaja, poderanih zavesa, strgnutih tapeta… To nije posledica rata nego razbojništva, kaže 60-togodišnja žena. Posle povlačenja vojske u selo su nagrnule milicije. Cico je pobegla u selo Tkviavi, ali njen muž ostao je da čuva kuću. Komšije su pronašle njegov ugljenisani leš.

„Ne znam da li ću moći da živim ovde, ne osećam se sigurno, vlada se ne brine za nas. Kako mogu da živim u razrušenoj kući“.

Ovakvih sudbina je mnogo. U selima koja se nalaze u tampon zoni, koju kontrolišu Rusi nema žive duše. Meštani su pobegli zbog straha od vršljanja milicija. Deo njih smešten je u logoru za izbeglice u Goriju. Jedan od njih, Givi Gurgenašvili namerava da prvo vreme sa porodicom ostane u logoru.

„Naravno, Rusi bi nas pustili u sela, ali nam niko ne garantuje bezbednost. Razbojnici pljačkaju, ubijaju, uzimaju taoce“.

Koliko će posmatrači biti uspešni?

U Tbilisiju su vlasti upoznate sa stradanjima meštana, ali su bespomoćni. Rusi ne dopuštaju gruzijskim vlastima da priđu oblastima koje oni kontrolišu. „Mi jednostavno nismo u situaciji da delujemo“, kaže gruzijska ministarka za izbeglice Tamara Martašvili. Ovakvo stanje uskoro bi trebalo da se promeni.

„Naš zadatak je stabilizacija, normalizacija i pridobijanje poverenja i ja sam uveren da ćemo mi naše zadatke ispuniti“, kaže šef evropske misija za posmatranje prekida vatre u Gruziji Hansjerg Haber.

Evropski posmatrači uglavnom su iz redova policije ili vojske, ali su nenaoružani. Kretaće se u lakim oklopnim vozilima zbog lične bezbednosti i zaštite. Oni će biti bazirani u četiri centra - u glavnom gradu Tbilisiju, u Goriju, južno od Južne Osetije, Zugdidiju pored granice sa Abhazijom i u crnomorskoj luci Poti, iz koje su se ruske snage povukle početkom septembra.