Grčka „Potemkinova sela“

Po prvi put od izbijanja dužničke krize pre više od četiri godine, Grčka se ponovo usudila da zatraži novac na tržištu kapitala. Zemlja je uspešno na tržištu plasirala papir sa rokom dospeća od pet godina i prikupila oko 2,5 milijardi evra. Potražnja je bila ogromna, kamatne stope su niske, navodi se iz Atine.

Dve ipo milijarde evra nije neka ogromna suma, ali je jasan unutrašnjopolitički signal. Vidite, uspeli smo, tržišta nam opet veruju, nema razloga da nas kaznite na predstojećim izborima za Evropski parlament i da izaberte antievropske stranke. Ali grubo rečeno, imajući u vidu ekonomske činioce: zemlja još godinama neće biti zrela za privatno tržište kapitala.

Od početka krize, ekonomski učinak zemlje smanjio se sa oko 230 na 180 milijardi evra. Nezaposlenost je više nego udvostručena, i trenutno je 27 odsto. Nacionalni dug ne samo da se nije smanjo, već se povećao sa 300 na 320 milijardi evra - i to uprkos angažovanju privatnih kreditora koji su se oprostili od oko 100 milijardi evra.

Sa nacionalnim dugom od skoro 180 odsto bruto domaćeg proizvoda, Grčka je posle Japana, najzaduženija zemlja na svetu. Ipak, povratak na tržište kapitala je bio uspešan, što se moglo i predvideti. Jer drskost pobeđuje! Osim toga, Atina može da se osloni na pohlepu investitora. Činjenica da su problemi u zemlji i dalje ogromni, za investitore nije bitna. Jer novi papiri iz Atine nude relativno visoke kamatne stope - i ako bude neophodno, tu su poreski obveznici koji su spremni da garantuju, ako Atina ne bude u stanju da plaća svoje dugove.

Grčka takođe profitira od toga što investitori trenutno masovno povlače kapital iz takozvanih „zemalja brzog razvoja“, i to odkako je Centralna banka SAD najavila oštriju monetarnu politiku. Taj kapital je u potrazi za novim investicionim mogućnostima i što veće profite. Međutim, pošto prvoklasne obveznice - kao Nemačke na primer – donose veoma niske kamatne stope, investitori su ponovo otkrili evropske zemlje u krizi. I španske i italijanske obveznice su od toga već profitirale - njihove cene su porasle, dok je profit od njih, delimično znatno pao.

Pored toga, neposredno pred sutrašnju posetu nemačke kancelarke Angele Merkel, Atina hoće da se pokaže u lepom svetlu. Grčka će još godinama zavisiti od finansijske pomoći MMF i Evropske unije, ali po svaku cenu želi da izbegne treći paket za spasavanje, jer bi i taj bio povezan sa novim merama štednje. Dakle, računica se ulepšava, tvrdi se da je u protekloj godini postignut primarni suficit u budžetu, što bi značilo da su rashodi i prihodi izjednačeni, pre odbitka kamata.

To bi, pak, bilo pravo čudo. Jer u prva tri kvartala između prihoda i rashoda je i dalje bio ogroman jaz, od oko 17,6 milijardi evra, izveštava Evropski zavod za statistiku Eurostat. Shodno tome, u poslednjem kvartalu mora da se desilo čudo. Za dve nedelje, Eurostat iznesi konačne cifre. Do tada Atina treba da pazi da izraz "Grčke igre brojevima " ne postane nešto slično kao čuvena "Potemkinova sela".