Grčka teško može na svoje noge
4. januar 2014.
Grčka svoje potrebe za finansijama krajem 2014. godine ne namerava da više pokriva iz paketa pomoći Evropske unije nego pomoću sopstvenog poslovanja na tržištima, poručio je grčki ministar privrede Konstantinos Hacidakis. Obrazložio je to činjenicom da je Grčka 2013. godine ostvarila primarni višak u budžetu (bez kamata). U svom novogodišnjem govoru je i grčki šef vlade Antonis Samaras najavio da njegova zemlja nakon okončanja programa za spas u ovoj godini želi da funkcioniše bez novih paketa pomoći i vrati se na tržišta.
Prvo privredni rast
Stručnjaci iz investicionog giganta Pimka smatraju međutim da je nerealno da Grčka već krajem godine može bez nove evropske pomoći. „Ne verujemo da će Grčka ove godine uspeti da dobije novac direktno na finansijskim tržištima“, kaže Majls Bredšo, menadžer u Pimku, za Zidojče cajtung. „Za jednu grčku obveznicu u trajanju od devet godina se trenutno dobije osam odsto. Ukoliko zemlja pod tim uslovima uzme veće kredite, celokupno dužničko i kamatno opterećenje će biti mnogo veće nego kad bi se uzeli krediti iz Fonda za spas koji finansiraju EU i MMF“, smatra Bredšo. Dodaje da Grčka o stajanju na vlastite noge na međunarodnim tržištima može razmišljati tek kada zaista ostvari privredni rast.
Marsel Fračner, predsednik Nemačkog instituta za privredna istraživanja polazi od toga da će Atini 2015. trebati i treći paket spasa od međunarodnih kreditora. Grčka se stoga još duže vreme neće sama moći finansirati na tržištima, dodaje je Fračner. Nedavno je u intervjuu Bildu nemački ministar finansija Volfgang Šojble ostavio otvorenu mogućnost da EU i dalje šalje novac u Grčku. Do sada su države evrozone i MMF od 2010. pomogli sa 240 milijardi evra.
zd/mm/nr (dpa, sd, bild)