Grčki sindikati sve slabiji
19. oktobar 2011.
Iako dužnička kriza uzima maha, broj novih članova većine grčkih sindikata već godinama se ne povećava. Šta je razlog tome?Janis Kouzis bi trebalo da zna. On je stručnjak za radne odnose, profesor na atinskom univerzitetu i savetnik najvećeg radničkog sindikata GSEE. Kouzis je i autor obimne studije o sindikatima u današnjoj Grčkoj. On smatra da je novo shvatanje radnih odnosa glavni razlog za sve manji uticaj sindikata.
„U poslednjih 20 godina veliki sindikati više nisu toliko privlačni. Pre svega mlađe radnike je teško pridobiti za zajedničko delovanje. Broj novih članova u sindikatima je od kraja osamdesetih godina konstantno u opadanju, bez obzira što je broj zaposlenih povećavao. Ali ne sme da se zaboravi da 99,5 odsto grčkih firmi zapošljava manje od 20 radnika i u tim malim poslovnim strukturama je veoma teško pokrenuti sindikalne aktivnosti“, objašnjava Kouzis.
Sindikati nisu pouzdani
Prema mišljenju mnogih stručnjaka Grčka se priključila evropskom trendu: savremeni radni odnosi su fleksibilniji, ali istovremeno nepregledniji. Često se događa da stalna radna mesta zamene vremenski ograničeni ugovori i time delovanje sindikata prestaje da bude efikasno. Uz to, mnogi predstavnici radnika postaju zavisni od politike. Neretko se u Grčkoj događa da vladajuće stranke daju poslanički mandat ili ministarsko mesto njima podobnom šefu sindikata.
„Sindikati koji ne važe za pouzdane, omogućavaju protivnicima frontalni napad. Sindikati moraju da preduzmu snažniju inicijativu, da spreče uticaje sa strane i da izbore svoji autonomiju od političkih stranaka. Ali to nije ni malo lako“, ukazuje Kouzis.
Hiljade štrajkove
Sindikatima međutim ne može da se zameri trenutno-nedovoljan broj štrajkača. Od 1979. godine, u Grčkoj je zabeleženo preko 5300 štrajkačkih akcija, 90 odsto njih u javnim službama. Najmanje 1300 radnih dana je propalo. Mnogi ljudi polako imaju osećaj da sav teret radnih konflikata ide preko njihovih leđa, prvenstveno zato što u Grčkoj ne postoji odredba o pružanju minimalnih usluga za vreme štrajka. Minimalni servis je propisan zakonom, ali se taj zakon retko kada poštuje, ističe profesor Kouzis.
Autori: Janis Papadimitri / Boris Rabrenović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković