Gubitak kvalifikacije zbog prelaska granice

U dobrom delu Evrope, pa tako i u Nemačkoj, zbog bolova, recimo u leđima, pacijent odlazi fizioterapeutu. Ili maseru. U Nemačkoj naime postoje oba zanimanja: fizioterapeut i "medicinski stručni radnik u banji i maser". Oba zanimanja su zanimanja u području terapije.

Maser nije isto što i fizioterapeut

Različitostima i sličnostima ovih zanimanja pozabavio se i Evropski sud. U konkretnom slučaju se radilo o jednom Grku koji se u Nemačkoj obučio za "medicinskog stručnog radnika u banjama i masera". Nakon toga se vratio u Grčku gde je hteo da radi u svojoj struci. No vlasti mu to nisu dozvolile jer nisu priznale njegovu stručnu spremu. Naime u Grčkoj zanimanje takvog naziva ne postoji. Ono što bi tom zanimanju bilo najsličnije jeste fizioterapeut. No za to zanimanje je u Grčkoj, kao i u Hrvatskoj, potrebna viša stručna sprema, tako da Grk sa svojom nemačkom trogodišnjom srednjom stručnom spremom u Grčkoj nije smeo da radi kao fizioterapeut. Ipak, nakon presude Evropskog suda koja je donesena u četvrtak (27.6.) Grčka je dužna da maseru s nemačkom obukom barem delimično prizna kvalifikaciju i omogući mu pristup tržištu rada. Kako će ova presuda za grčkog masera/fizioterapeuta izgledati u praksi, za sada još nije poznato.

Poteškoće kod pojedinih zanimanja

Ovaj primer je samo jedan od mnogih. Iako po pravilu svaki građanin Evropske unije ima pravo da radi i živi u bilo kojoj drugoj članici (s izuzetkom novih članica poput Hrvatske za čije građane prvih godina u nekim zemljama postoje ograničenja) prepreke se u praksi najčešće odnose na nepriznavanje kvalifikacija i činjenicu da se ipak radi o specifičnim sistemima obrazovanja u svakoj pojedinoj zemlji članici. No neki stručnjaci, poput Elizabet Zonenšajn iz Ureda za inostrano obrazovanje, smatraju da ove prepreke služe i za zaštitu potrošača. "Pacijent kome je prepisana fizioterapija ima potpuno pravo da očekuje da će doći u ruke osobe kvalifikovane onako kako to struka i predviđa", kaže Zonenšajn. To je, kada su u pitanju mnoga zanimanja prilično jednostavno i jasno. No mnoga zanimanja se i po samoj obuci i konačnoj kvalifikaciji razlikuju od zemlje do zemlje. Od 2005. su u Evropskoj uniji na snazi smernice o priznavanju zanimanja. No one se odnosi samo na pravilnikom određena zanimanja u koja, među ostalima, spadaju i zanimanja povezana sa zdravstvom. Za većinu ovih zanimanja - lekara, zubara ili negovatelja - kvalifikacija se bez problema priznaje i u inostranstvu. No za neke, kao što pokazuje slučaj grčkog masera, kvalifikacija mora biti individualno priznata.

To sve zajedno miriše na još više birokratije, obilazaka ureda i sakupljanja pečata. Ipak, to ne vredi za veliku većinu zanimanja koja nisu obuhvaćena pravilnikom. Tako jedan španski kuvar može da dođe u Nemačku i počne da kuva, bez da je pre toga morao kod neke službe da nostrifikuje svoju diplomu kuvara.

Autori: Markus Litike / Nenad Krajcer

Odg. urednica: Ivana Ivanović