Gugl skenira knjige, da li mu dozvoliti?

Patrik Bazen se mesecima nalazio pod udarom kritike. Direktor biblioteke u Lionu prošle godine zaključio je sporazum sa Guglom. Taj internet gigant dobio je pravo da za svoju biblioteku skenira 500.000 knjiga, od XV do XIX veka.

Protivnici dogovora biblioteke i Gugla strahuju da bi moglo doći do prevlasti američkog preduzeća, do monopolizacije, rasprodaje kulturnog dobra… Sve češće Bazena pitaju, kako je on to uradio.

Direktor biblioteke je naime utanačio da digitalna dokumenta mogu da stoje i na njegovoj internet stranici. I – za to ne mora da plati. Inače, skeniranje knjige košta između 12 i 80 centi po stranici.

Sve se da regulisati?

Danas i sutra (7-8. 9.) Evropska komisija u Briselu razmatraće argumente za i protiv. Osim toga, komesarka za medije Vivian Reding sastaće se sa predstavnicima Gugla, sa autorima i izdavačima. Ona se izjasnila za parnerstvo između preduzeća i javnog sektora:

„Samo jedan procenat knjiga u bibliotekama je digitalizovan. Ko će digitalizovati ostale knjige? Za to je potrebno mnogo novca. Reč je o ogromnom zadatku za Evropu. A javni sektor to ne može da plati.“

I poslanica stranke Zelenih u evropskom parlamentu Helga Tripel zalaže se za skeniranje starih dela, kako bi ona postala dostupna velikom broju ljudi. Ali, šta je sa knjigama koje su se pojavile proteklih godina.

„Mogu se digitalizovati samo one stvari za koje se poštuje autorsko pravo. Naravno, u tom slučaju potrebno je zaključiti ugovore, sve se da regulisati.“

Autori: Kristof Presl / Mirjana Kine Veljković

Odgovorni urednik: Ivan Đerković