Držimo ga za reč! Novi generalni sekretar Ujedinjenih nacija u ponedeljak polaže zakletvu. Želi jasno da označi i pobedi „politički populizam, rasizam, netrpeljivost prema strancima i radikalni ekstremizam". Njegove najave su obećavajuće. Njegov životopis potpun. Njegov posao nemoguća misija. Ali svejedno.
Jedan generalni sekretar UN je najnemoćniji čovek na međunarodnoj pozornici. On ima samo jednu priliku: mora znati sa rečima. Uzdrmati. Zahtevati. Apelovati. Živcirati. A Antonio Gutereš zna da živcira. I sam ima živaca. Punokrvni orator dolazi nakon Bana Ki Muna, srdačnog i nasmejanog Azijata bez glasa.
Ban Ki Mun bio je ljubazno lice Ujedinjene bespomoćnosti ove svetske organizacije. On je uvek imao najbolje namere, niko to neće osporiti. Ali taj čovek je bio nevidljiv. Nečujan. Daleko od reflektora. Tihi diplomata koji je dospeo na pogrešno mesto. Šta će ostati nakon Ban Ki Munovih deset godina? Sporazum o klimi – njegovo zaveštanje dok ga ne rasturi Donald Tramp. Rat u Siriji koji je postao gnojna rana čitavog čovečanstva.
I jedan Savet bezbednosti za koje se čini da se najviše bavi blokiranjem samog sebe. UN u decenija Bana Ki Muna nije uspela da reformiše ni sebe, ni taj Savet sa 15 članica, niti pravo veta kojim pet stalnih raspolažu. Ni vojsku Plavih šlemova, čiji je ugled narušen, mandat ograničen, a njihova obuka upitna. Jednu svetsku zajednicu čija je njujorška centrala gost u zemlji u kojoj bi domaćin mogao prestati biti gostoljubiv prema UN jer budući predsednik SAD uporno odbija da shvatiti smisao i cilj UN.
Sad je dakle tu novi generalni sekretar. On neće nanovo stvoriti svet. On će osetiti gde su granice. On će očajavati zbog ovog jadnog Saveta bezbednosti. Ali on će to reći. On je nada u veoma mračnim vremenima. Ko danas kaže „ma te UN više nikome ne trebaju" – vara se. Svaki čovek, čitavo čovečanstvo, treba ovu tromu, večito konsenzusnu i birokratsku kuću više nego ikada.
Jer svet je gomila ruševina. Desničarski populizam je nova moda. Činjenice se mogu tumačiti. Ratovi su svakodnevnica. I tek kad političari sve unište, onda opet vrište za Ujedinjenim nacijama i pitaju: „Zašto ne pomažete?" Antonio Gutereš zna za ovu bednu igricu. On bi mogao – i treba – da pokvari ovaj igrokaz. Svetu treba njegov glas. U ovom trenutku. Deset godina smo iz sekretarijata UN mogli čuti samo blago mrmljanje.
Sad dolazi Gutereš. Svetu je nakon izbora Donalda Trampa zastao dah, onda je ponovo udahnuo i potpuno pogrešno došao do zaključka kako čak i takav čovek zaslužuje da mu se pruži prilika. Prilika i odgovor svetske zajednice od danas je: Gutereš. Dajmo čoveku šansu.