Ispostavilo se da je istočnoevropska žena stariji gospodin sa krajnjeg zapada kontinenta. Džaba smo krečili, reklo bi se. Gutereš, a ne jedna od dve Bugarke, Gutereš, a ne mlađani drčni Srbin ili iskusni Slovak, biće čovek koji će narednih godina očajavati zbog ratova, apelovati na velike zemlje da plate članarinu i organizovati svetski politički haos u kakav-takav vidljivi poredak.
Nagradno pitanje glasi zašto su države okupljene u Ujedinjenim nacijama lako pustile niz vodu princip koji je navođen u svim spekulacijama poslednjih nekoliko meseci: novi generalni sekretar UN morao bi biti konačno ženskog pola i sa istoka Evrope.
Princip nije nigde zapisan, ali se tvrdoglavim ponavljanjem nametnuo kao navodno suštinski kriterijum.
Pogledamo li unazad, onda se zaista može pomisliti kako bi bilo fer da se obrati pažnja na rodni disbalans – svih dosadašnjih devet generalnih sekretara su bili muškarci.
A i regionalni disbalans je očit: Evropljani, njih četvorica, poticali su iz zapadnog kulturno-političkog miljea – Britanija, Norveška, Švedska, Austrija. Dobro, Kurt Valdhhajm je imao i svoju antizapadnu nacističku epizodu, ali ne treba biti na kraj srca.
Arapski svet je bio počastvovan egipatskim koptskim hrišćaninom. Crna Afrika diplomatom iz Gane. Azija je prvo kratkom komesarskom epizodom čoveka iz tadašnje Burme, ali i aktuelnim mandatom odlazećeg južnokorejskog generalnog sekretara takođe dobila svoj deo kolača. Latinska Amerika je imala svog Peruanca.
Dakle, na mapi sveta među dosadašnjim generalnim sekretarima zaista nedostaje žena iz Istočne Evrope.
Sada znamo da će i dalje nedostajati, pošto je mandat dobio muškarac sa Zapada.
Kako je do toga došlo? Šta su Amerikanci dali Rusima i kakva je trgovina u pitanju, to ostavljam kafanskoj razbibrizi. Saznaćemo kada dođe vreme, ili nećemo nikad.
Za nas je zanimljiv slučaj Jeremić. Drugoplasirani. Možda smo zaista pomislili da će harvardsko-kembridžski đak koji je u eri Tadića izvučen kao zec iz šešira zaista postati pobednik – neka vrsta diplomatskog Noleta, Davida iz male zemlje koji pobeđuje geopolitičkog monstruma Golijata. Dotični mladi diplomata na čekanju je u pravu kada kaže da je povećao vidljivost svoje zemlje tokom trke za mesto generalnog sekretara. No, to je istina samo zato jer je držao jezik za zubima, nije se, kao što zna, svađao sa Albancima na Tviteru, nije kao DJ birao srpske nacionalne marševe, nije preturao stolove po Adis Abebi.
Drugi deo istine je otužan. Zemlje u kojima se Jeremić školovao – SAD i Velika Britanija – najverovatnije jesu upravo te stalne članice Saveta bezbednosti koje su mu dale crveni karton. Ne možeš postati nešto u međunarodnoj ligi protiv volje Vašingtona i Londona, kao ni protiv volje Moskve, Pekinga i Pariza.
Podsetimo se, ponutkani formulom „žena sa istoka", Bugari su imali čak dve kandidatkinje, a Hrvatska jednu. Svi ostali – Makedonci, Srbi, Crnogorci i Slovaci – poslali su u trku muškarce, stavljajući na kartu jednopolnog „istoka".
Na stranu što je geografski pojam „istoka" u Evropi krajnje nebulozan. Minsk je zapadnije od Bukurešta, a Beograd od Atine. U toj geografiji kiparski glavni grad Nikozija je istočnije čak i od Ankare.
Dakle, ipak je zamišljeno da se kandidat traži u okvirima evropskog Varšavskog pakta plus postjugoslovensko područje. Problem je bio u tome što ovi pojmovi potiču iz prošlosti. Iza njih ne stoji ni jedna geostrateška moć, ni jedan lobi. Na primer, članica NATO Bugarska i Lukašenkova Belorusija imaju zajedničku prošlost ali ne i zajedničku budućnost. „Istok Evrope“ je u političkom smislu postao čisti folklor. A folklor ne obavezuje. Moskva bi prihvatila čak i Amerikanca koji jača rusku poziciju na globalnoj šahovskoj ploči.
Pošto je nepisano pravilo „na redu je žena sa istoka Evrope" ostalo pobožna želja belosvetskih idealista, ostaje nam da Guterešu poželimo sreću, biće mu potrebna na čelu organizacije koja okuplja svet kakav jeste.
A Jeremić je mlad. Zato mu opraštamo to što je svoj poraz u finalu predstavio kao pobedu. Prvo će naučiti da ne nervira susede preko Ibra i Drine. Pa onda i da razume tvrdu politiku i meku retoriku zemalja u kojima je studirao.
Potom možda u budućnosti dobije još jednu šansu.