„Gvozdena ledi“ Litvanije

Karlova nagrada grada Ahena važi za „Oskara politike“: Onaj ko je dobije – stekao ime u Evropi – kao i ovogodišnji lauerat: litvanska predsednica Dalija Gribauskaite. Od 2009. je na čelu Litvanije i ona je prva žena na toj poziciji. Mediji je često nazivaju „gvozdenom ledi“, zbog toga što svojim stilom mnoge podseća na nedavno preminulu bivšu britansku premijerku Margaret Tačer. „Moj karakter formiran je u borbi za opstanak. Nisam iz bogate porodice, nisam imala nikoga da me podržava i podstiče. Možda zbog toga i delujem tako strogo“, kaže 57-godišnja Dalija Gribauskaite.

Briljantna karijera

Posle nezavisnosti Litvanije 1990. bila je načelnik odeljenja u Ministarstvu spoljne trgovine, sledi Ministarstvo inostranih poslova. Bila je glavni pregovarač za ugovor o slobodnoj trgovini sa Evropskom unijom, onda litvanski ambasador u SAD, ministarka finansija i na kraju, 2004. godine, imenovana za komesarku EU za finansije i budžet.

Kada je 2008. i Litvaniju zahvatila ekonomska kriza, Gribauskaite je napustila funkciju komesarke i kandidovala se za predsednika Litvanije. „U stvari, nikada nisam želela da budem predsednica. Uradila sam to samo zato što sam videla da je u Litvaniji kriza i želela sam da pomognem vladi.“

Zajedno sa vladom tadašnjeg premijera Andriusa Kubiliusa, zemlja je stabilizovna. Za razliku od zemalja u krizi u južnoj Evropi, Litvanija se odrekla finansijske pomoći od Međunarodnog monetarnog fonda. Dakle, kaže predsednica, sve je išlo bez diktature spolja.

Cena integracije u EU

Međutim, njeni kritičari govore o „diktaturi iznutra“: javna potrošnja smanjena je za 30 odsto, plate u javnom sektoru i penzije za 11 do 20 procenata. Istovremeno, vlada je podigla poreze. Usledio je egzodus očajnih – i kvalifikovanih. Od sticanja nezavisnosti, Litvanija je izgubila pola miliona stanovnika, više od petine stanovništva. „To je verovatno cena integracije u širem ekonomskom prostoru, ali za malu zemlju, naravno, to su veoma, veoma loše vesti“, smatra Gribauskaite.

Zbog toga je njena popularnost u Litvaniji prilično opala. Ali EU ceni njen trud i rezultate. Komisija za dodelu Karlove nagrade u Ahenu, u obrazloženju svoje odluke navodi da je Gribauskaite „jedna od istaknutih ličnosti baltičkog regiona“, i odaje priznanje njenom „značajnom doprinosu u produbljavanju integracije Evropske unije i rešavanju trenutne krize“.

Od jula ove godine Litvanija preuzima predsedavanje Evropskoj uniji. U Litvaniji se 2014. održavaju predsednički izbori, a pola godine kasnije, bira se novi predsednik EU. Herman Van Rompej najavio je da se neće ponovo kandidovati. Da li je to možda nova stepenica u karijeri „gvozdene ledi“ iz Litvanije?

Autorke: Monika Gribeler / Dijana Roščić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković