Gvozdenom pesnicom za Srpsku listu
24. oktobar 2017.
Lokalni izbori u kosovskim opštinama sa većinski srpskim stanovništvom došli su i prošli očekivano: ubedljivom pobedom Srpske liste. Kosovski Srbi su po četvrti put u godinu i po dana (računajući srpske i kosovske izbore) pokazali da podržavaju proces integracije u kosovsko društvo i pravno-administrativni sistem.
To bi trebalo da nam kažu neopozive činjenice: brojke o izlaznosti koje su u srpskim opštinama ponovo veće od kosovskog proseka i snaga podrške koju Srpska lista uživa – između 60 i 80 odsto na lokalnom nivou i 60 do 90 odsto na parlamentarnim izborima. Sa izuzetkom srpske opštine sa najmanjim brojem glasača (Klokot), kandidati Srpske liste su u prvom krugu lokalnih izbora osvojili devet od deset mesta za gradonačelnike (prema kosovskom Zakonu, gradonačelnici se biraju direktno).
Odziv birača (50,34%) u srpskim opštinama je za gotovo sedam odsto viši od kosovskog proseka i skoro identičan prosečnoj izlaznosti u srpskim opštinama na parlamentarnim kosovskim izborima (49,12%). Među Srbima sa Kosova, kosovski izbori su postali daleko popularniji nego srpski, pa je, poređenja radi, na srpskim predsedničkim izborima aprila 2017. glasalo 41.524 upisanih birača na teritoriji Kosova i Metohije, dok je na kosovskim parlamentarnim juna 2017. za sve srpske političke subjekte glasalo 52,090 glasača.
Kako je do toga došlo? Kombinacijom haotičnih biračkih spiskova, zastrašivanja i „autozastrašivanja“ glasača i legitimizacijom nedemokratskih metoda sprovođenja izbora od strane međunarodnih posmatrača.
Sve za Srpsku listu
Prvo: prema procenama Statističke agencije Kosova, na Kosovu je 2014. živelo 1.804.944 ljudi, dok je upisanih birača za minule lokalne izbore bilo 1.890.952 (i ne, razliku ne prave samo dijaspora i raseljena lica jer je juna 2017, kada je broj upisanih birača bio 1.888.059, Centralnoj izbornoj komisiji pristiglo 20.354 zahteva za glasanje van Kosova od čega je samo 15.118 uspešno registrovano). Razliku prave glasači stariji od 100 godina, kojih na 100.000 birača na Kosovu ima čak 164.
Drugo: na rezultate među srpskim političkim subjektima ozbiljan uticaj imaju upravo glasovi raseljenih od kojih je na parlamentarnim izborima juna ove godine kandidatima Srpske liste kumulativno otišlo 10.024 glasova (što je oko 2.000 glasača, imajući u vidu da se na Kosovu glasa za do pet kandidata na otvorenim listama). Raseljena lica na Kosovo se organizovano, autobusima, prevoze za svake izbore, kako srpske tako i kosovske i svaki put ogromna većina njihovih glasova odlazi upravo Srpskoj listi.
Treće: u opštinama sa većinski srpskim stanovništvom od 2013. godine vlada strah koji obitava u širem kontekstu endemske korupcije i beznađa na Kosovu. Srpska lista, državni projekat Republike Srbije, nastala je 2013. nakon potpisivanja Briselskog sporazuma kako bi omogućila implementaciju tog sporazuma.
Tada je ona ustanovljena u atmosferi političkog nasilja koje je za cilj imalo da što veći broj ljudi izađe na prve lokalne kosovske izbore organizovane u četiri severne opštine čime bi se ispunila tačka 11 Briselskog sporazuma i dao zamajac implementaciji ostatka sporazuma. Strah je utemeljen u uverenju glasača da će, ukoliko ne glasaju, biti ugrožena njihova egzistencija gubljenjem posla ili kakvih drugih primanja iz budžeta Republike Srbije (prema jednoj svežoj studiji, čak 80 odsto ljudi u četiri najsevernije kosovske opštine primaju novac iz srpskog budžeta).
Četvrto: budno oko međunarodne zajednice je uvek tu da proprati sve razvoje na Kosovu i postara se da sve prođe u najgorem redu, vodeći se uverenjem da je moguće stvoriti demokratiju nedemokratskim sredstvima.
Srpska lista se ne bavi problemima Srba
Ni najnoviji izbori, nažalost po kosovske Srbe, nisu prošli bez brojnih pritisaka na zaposlene u državnim institucijama i grupnog glasanja sa direktorima, naprasnih povlačenja kandidatura za odbornike, neukusne anti-kampanje, fizičkog nasilja i nanošenja materijalne štete. Tako se gvozdenom pesnicom obezbeđuje podrška projektu koji iza sebe ima rezultate kakvi su davanje kvoruma u odlučujućem krugu za izbor Hašima Tačija za predsednika Kosova i pružanje podrške konstituisanju vlade Ramuša Haradinaja.
Pored ovih rezultata zbog kojih se albanskoj javnosti ledi krv u žilama, a koji nedvosmisleno dokazuju da je uticaj srpske vlade na vladu Kosova u poslednjim godinama zaista postao ogroman, izostaju bilo kakvi rezultati u rešavanju ključnih problema Srba na Kosovu: sloboda kretanja, povratak, pravo na jezik, ekonomska održivost zajednice…
Kada njome diriguje Beograd, Srpska lista postaje pragmatična, dobija jasne ciljeve i identifikuje raspoloživa sredstva, ali kada ostane prepuštena sama sebi da se bavi lokalnim problemima Srba, ona iznova dokazuje da još uvek nema dovoljno kompetentnih kadrova. Zato je za sada ona samo i jedino proksi srpske vlade koji treba da kontroliše najbitnije unutrašnje procese na Kosovu.
Srpska zajednica na Kosovu je mala i ne može da stvori dovoljno intelektualnih kapaciteta, a ni saveznika da bi se sama sobom bavila. Stoga su mnogi svesni potrebe za ujedinjenim političkim delovanjem mentorisanim od strane Beograda.
Međutim, dok god Srpska lista dobija podršku u atmosferi straha i pod pretnjom ekonomskim i fizičkim nasiljem, ona neće imati legitimitet, ma šta brojke govorile. Najzad, svako ko pretenduje da bude legitiman predstavnik srpske zajednice na Kosovu mora da se suoči sa onom bakom u prodavnici koja na informaciju da je Hašim Tači raspisao izbore na kojima je onda „Srbija pobedila“ reaguje sa: „Ma šta kažeš, bogati?!“
Umesto trijumfalnih parola, toj baki i mnogim drugima treba pošteno objasniti da je vreme ignorisanja postojanja kosovske vlade prošlo i da od lokalnih izbora 2013. postupci kosovske vlade imaju pravne posledice po svakodnevni život.
*Milica Andrić, 1991, vodi sekciju za praktične politike nevladine organizacije Aktiv iz Severne Mitrovice. Bavi se prevashodno zakonima i politikama koji imaju poseban uticaj na manjinske zajednice na Kosovu. Na Tviteru piše pod @HidrofilnaVata.