Hajdi koju znamo oteta iz Nemačke?

Ko nije čuo za Hajdi? Slatka punačka devojčica rumenih obraščića već odavno je zaštitni znak Švajcarske. Ona simboliše idilični alpski svet i za one koji ne vole čokoladu, sir i satove, Hajdi je prva asocijacija na Švajcarsku.

Za majku tog lika je dosada, bez dileme, važila Johana Špiri. Ona je 1880. godine stvorila Hajdi, kao u transu: za samo četiri sedmice, u nekom genijalnom napadu inspiracije, napisala je svoju prvu knjigu o Hajdi. Tako se verovalo dosad. Dok nije došao Peter Bitner. Taj 30-godišnji germanista tvrdi, naime, da je Hajdino pravo mesto rođenja Milhajm, gradić u Rurskoj oblasti.

Adelaida je starija od Hajdi

Bitner istražuje književnost iz doba bidermajera i veliki je poznavalac opusa Johane Špiri. Ni njemu nikada nije palo na pamet da švajcarska spisateljica nije sama izmislila svoj popularni lik, sve dok nije nabasao na zaostavštinu Hermana Adama fon Kampa, učitelja i pesnika iz Milhajma. On je 1830. godine, 50 godina pre Johane Špiri, napisao priču za decu sa naslovom „Adelaida – devojčica sa Alpa“. Naletevši sasvim slučajno na spomenutu priču, Bitner se odmah setio Hajdi i odlučio da pročita par redaka Kampovog teksta.

Bitner se nije zaustavio na samo par redaka. Nastavio je da čita i našao zaprepašćujuće sličnosti sa slavnom pričom o maloj Švajcarkinji. I Adelaida živi sa dedom u Alpima, i ona mora da napusti svoje voljene planine i ode u tuđinu gde kod jedne fine gradske porodice mora da vodi život kakav joj uopšte ne odgovara. Ali nije samo ta osnovna fabula zajednička za dela nepoznatog Nemca iz Rurske oblasti i slavne Johane Špiri, nego i pojedine ključne scene u priči poput one kada je Hajdi u Frankfurtu osetila snažnu nostalgiju videvši sliku švajcarskih planina. Velike sličnosti nemački germanista nalazi i u jeziku, izboru reči, opisa.

Bitner smatra da se iz toga može izvući samo jedan zaključak: s obzirom da je Kampov tekst objavljen 1830, a Špiri je prvu priču o Hajdi napisala čitavu jednu generaciju kasnije, jasno je ko je koga kopirao.

Istina završila u vatri?

Zanimljivo je, naravno, kako na ovu teoriju reaguje Švajcarska, dosada neupitna domovina slatke Hajdi. Regine Šindler, najuglednija švajcarska biografkinja Johane Špiri, kaže da sama nikada nije naišla na ime Fon Kampa, ali da mora da prizna da je vrlo moguće da je Špiri poznavala njegovu priču s obzirom da je imala tri godine kada je bila objavljena i da je živela u kući u kojoj se mnogo čitalo.

Da li se radi o nesvesnom preuzimanju ili možda o čistom plagijatu? Šindlerova tvrdi da se ne može reći da je Špiri jednostavno prepisala Kampovu priču. Možda, kaže, ima nekih motiva koji su preuzeti, ali se ni to ne može sa sigurnošću ustvrditi.

Germanista Bitner je drugačijeg mišljenja: on kaže da je Špiri sigurno poznavala Kampov tekst i da je iz njega izvukla sve što joj je trebalo. Od same autorke, na žalost ništa ne možemo saznati. Ona je sve svoje beleške pre smrti bacila u vatru uz objašnjenje da se sve što o njoj treba da se zna stoji u njenim knjigama.

dd/mlj /nr/3sat/agencije