Hakeri kriminalci „vežbaju“ po Nemačkoj

Prema „Simantekovoj“ studiji, dvanaest odsto računara u Nemačkoj deo je takozvanih bot-mreža. To znači da su takvi računari inficirani najmanje jednim virusom i mogu biti na meti napada hakera. Kriminalci takve računare mogu da špijuniraju, da u njima pronalaze korisničke šifre, da ih koriste za slanje elektronske pošte ili za napade na željene internet-stranice. „Vi ste neka vrsta sistema za rano upozoravanje; kriminalci svoje najnovije trikove isprobavaju najpre u Nemačkoj, po načelu: ako tamo rade, radiće i drugde“, kaže Kevin Hejli, „Simantekov“ tehničar iz Los Anđelesa.

I drugi proizvođači antivirusnih programa ili sistema za obezbeđivanje računara i mreža, kao što su „Kasperski“, „AVG“ ili „Mekafi“, sprovode istraživanja i objavljuju izveštaje. No, „Simantek“ je predvodnik na svetskom tržištu koji može da se služi najvećom riznicom znanja i podataka – među kojima najvažnije dobija od svojih korisnika.

Kao na filmu

U Los Anđelesu se nalazi neka vrsta komandnog štaba firme. U toj prostoriji, prozorska stakla su zatamnjena, svuda su časovnici koji pokazuju lokalna vremena u čitavom svetu, a u središtu pažnje je interaktivna karta sveta na kojoj stalno svetle crvene lampice. „Primamo milione upozorenja od korisnika našeg sistema i obrađujemo ih 24 sata dnevno. Evo, možete da vidite da je posebno veliki broj lampica upaljen u Africi – to znači da je tamo u toku neki veći računarski napad“, prenosi Kevin Hejli.

Lampice u Nemačkoj se pale kada je napadnut neki računar u ovoj zemlji, ali i kada se neki napad pokrene iz Nemačke. Jer, računari koji su deo bot-mreža istovremeno su žrtve i napadači. Takve računare internet-kriminalci mogu da iskoriste za napade većih razmera, recimo – na servere nemačke vlade.

Borba u virtuelnom i realnom svetu

I dok u ovoj zemlji policija još traži strategije borbe protiv računarskog kriminala, policija u SAD odavno sarađuje sa industrijom informacione tehnologije. „Simantek“ je bivšeg pravnika Adama Palmera proglasio za specijalnog opunomoćenika za tu saradnju.

„Kada sam počeo da gonim kriminalce u virtuelnom svetu“, kaže Palmer, „morao sam da se služim zakonima iz realnog sveta. Stalno smo kaskali za kriminalcima, jer su oni uspevali da upotrebe svaku novu tehniku koja bi se pojavila. Policija tu takođe ne može brzo da reaguje Zato je važno da možemo da se služimo bazama podataka privatne industrije i istraživanja“.

U Nemačkoj tako nešto tek treba da se desi; zasad istražitelji moraju da se bore sa birokratskim preprekama i nedostatkom personala.

Autori: Kaj Laufen / Saša Bojić

Odg. urednik: Nemanja Rujević