Hamas podelio arapski svet

Ponekad mali incidenti na rubu otkrivaju stvari pravi sliku. Kada je šef radikalnog Hamasa Kaled Mašal pre izvesnog vremena odbio poziv na razgovore u Kairo, nije trebalo dugo čekati na odgovor. Mašalova tvrdnja je još jedna karika u lancu laži koju širi ova palestinska organizacija, saopštile su grubo egipatske diplomate. One su jasno stavile do znanja da u sukobu u Gazi Kairo ne stoji na strani Hamasa.

Egipat vs Hamas

Neprijateljstvo između egipatskog vođstva i Hamasa je duboko. Hamas je krajem osamdesetih nastao kao podružnica Muslimanske braće, sa tom egipatskom organizacijom i danas održava bliske veze. Današnje rukovodstvo najveće arapske države došlo je na vlast upravo vojnim pučem protiv Muslimanske braće i demokratski izabranog predsednika Mursija. Islamska organizacija je zabranjena, njeni političari ubijani, hapšeni i progonjeni. Zajedno sa njima, u nemilost vojne hunte u Egiptu pao je i Hamas.

To neprijateljstvo Palestinci svakodnevno osećaju. Zatvaraju se tuneli koji iz Pojasa Gaze vode ka Egiptu i koji su činili osnovu krijumčarske ekonomije i preživljavanja. Zvanično objašnjenje Abdela Fataha al Sisija – bivšeg generala, a sada predsednika Egipta – jeste da se tako sprečava kontakt radikalnog Hamasa i ekstremista na Sinaju. Stoga Al Sisijeva vojska uništava tunele sa jednakim žarom sa kojim to čine izraelski vojnici.

Odbojnost je obostrana. „Hamas želi da ponizi Al Sisija“, kaže Jusri al Azab sa kairskog centra za strateške studije Al Ahram. „Želi da ga prisiliti da duže ostavi otvoren granični prelaz kod Rafaha. Takođe želi da pokaže svetu da Egipat više nije jaka regionalna sila“, kaže ovaj stručnjak za DW. Takvo držanje Egipta ima velike posledice – u vreme Hosnija Mubaraka, kao i tokom kratke vladavine Mursija, Egipat je za Palestince iz Gaze bio jedini izlaz u svet i istovremeno delimično uspešan posrednik u konfliktu. Sada je i Kairo deo konflikta.

Katar vs Saudijska Arabija

Tu nije kraj lavirinta interesa u arapskom svetu. „Egipat se ovako umešao i u svojevrsni hladni rat između zemalja Persijskog zaliva“, kaže za DW Gido Štajnerg, poznavalac Bliskog istoka iz berlinske fondacije Nauka i politika. Naime, mali prebogati emirat Katar i velika naftna imperija Saudijska Arabija nalaze se ovog puta na suprotnim stranama. Dok Katar podržava Hamas, Saudijci su najvažniji saveznik i finansijer vojnih vlasti u Egiptu.

Već nakon svrgavanja islamiste Mursija, Rijad je velikodušnom deviznom injekcijom podržao vladu zemlje na Nilu. Razlog što kraljevska porodica Saudijske Arabije plaća egipatske pučiste leži u neslaganju sa Muslimanskom braćom – oni se posmatraju kao ideološka konkurencija i opasnost za sopstvenu vladavinu. Nedavno je na televiziji kralj Abdulah doduše osudio ratne zločine protiv Palestinaca, ali nijednom rečju nije pružio podršku Hamasu.

Nasuprot tome, Katar je bio zaštitnik Muslimanskog bratstva i danas ostaje najverniji saveznik Hamasa. Pri tome ovaj emirat tesno sarađuje sa Turskom. Ove dve zemlje zajedno rade na inicijativi za prekid vatre koja bi više trebalo da uvaži interese Hamasa nego što to čini kairska varijanta. SAD istina pokazuju simpatije za te aktivnosti, ali inicijativu odlučno odbijaju Egipat i Izrael.

Egipatski predsjednik Al Sisi i saudijski kralj Abdulah se nalaze u komplikovanoj situaciji. Javno mnjenje u njihovim zemljama je gnevno zbog velikog broja arapskih žrtava. „Pored toga, u Egiptu kruže glasine da Kairo sarađuje sa Izraelom protiv Palestinaca“, kaže egipatski autor Fahmi Hoveidi. Iako je ograničen pritisak javnosti u vojnoj autokratiji Egiptu i despotskoj Saudi-Arabiji, stručnjaci kažu da će javno mnjenje možda uskoro naterati dvojicu vladara da revidiraju politiku.