Haos u nemačkoj železnici

Strategija štrajka je veoma nezgodna: obustava rada se najavljuje od danas do sutra, ne zna se koji vozovi uopšte neće da se pojave u stanicama a koji će kasniti, a sve to se odnosi pre svega na prigradski saobraćaj u velikim gradovima, ali i na teretni saobraćaj, zbog čega se privreda žali da beleži strašne gubitke.

Evo kako sve komentariše list Štutgarter nahrihten (Štutgart): „Štrajk pokazuje koliko je za preduzeća važan jedinstven platni sistem. Da je donet odgovarajući zakon, koji je vlada obećala i poslodavcima i Savezu sindikata, ovaj štrajk ne bi bio moguć".

Zidkurir (Konstanc):

„To što mašinovođe hoće da se plate odrede prema jedinstvnom ugovoru na prvi pogled izgleda kao logičan zahtev. Doduše, zahtev sindikata nije upućen Nemačkoj železnici, već manjim privatnim konkurentima. To što većina vozova koji ne saobraćaju zbog štrajka pripada Nemačkoj železnici, možda će izazvati pažnju javnosti, ali je u suštini pravi vic".

Noje osnabriker cajtung (Osnabrik): „Sindikalci rado govore o solidarnosti. Mašinoviođe demonstruraju upravo suprotno – s jedne strane spram kolega, jer pokazuju da se smatraju za nešto više i bolje od njih i insistiraju na interesima svoje male grupe. Ne vodeći računa o tome da postoje i zaposleni u administrativnoj službi, ili u službi za održavanje vozova, pokazuju da nisu ni lojalni. Jer, smisao štrajka je da se poslodavcu nanese šteta. Eno primera Alitalije, koju su pojedinačni sindikati bukvalno rastrgli. Firma je bankrotirala. U konkretnom slučaju glavni problem nije novac. Jer, mašinovođe pokazuju zbog čega Nemačka železnica ima probleme sa imidžom. Jer, njen ugled ne ugrožavaju samo loše grejanje i hlađenje u vozovima, zapušeni toaleti, kašnjenja i štednja; svojim insistiranjem na štrajku, mašinovođe pokazuju gde je koren svega: najvažniji su oni, pa tek onda putnici".

Pokrajinski sud u Kelnu odlučio je da zabrani firmama za javne igre na sreću da primaju lozove, tikete za klađenje i listiće za loto od ljudi koji dobijaju socijalnu pomoć. Drugim rečima, takve firme ne smeju da dopuste igru na sreću ljudima čija su primanja, odnosno neprimanja, u neskladu sa ulozima u igre na sreću.

O tome list Fajnenšl tajms dojčland (Hamburg) piše: „Formalno gledano, odluka suda je korektna. Državni nudioci lutrije moraju da se pridržavaju prava i zakona. A zakoni propisuju da primaoce socijalne pomoći treba zaštititi od riskantnih uloga koji su u nesrazmeri sa njihovim primanjima. No, to u praksi ne može da se sprovede. Teško je zamisliti da će dobra vila koja prima listiće za loto tražiti od nekoga odsečak od plate pre nego što mu proda loz ili tiket za klađenje. Primaoci socijalne pomoći koji bi ubuduće u državnim radnjama za loto mogli da budu razgolićeni pred čitavim svetom, mogli bi bez problema da pobegnu u inostranstvo. Novac za korišćenje interneta ionako čini deo pomoći koju primaju. Dobici na kladionicama u Malti ili Gibraltaru su veći nego u Nemačkoj…"

Štampu prelistao: Saša Bojić

Odg. urednik: J, Leon