Harač na let avionom

Nemački ministar finansija Volfgang Šojble želi već u avgustu da progura ovaj dodatni porez kako bi početkom sledeće godine pare već počele da se sležu u državnu kasu. Planirano je da svaki putnik koji poleće s nekog nemačkog aerodroma plaća 13 evra za letove u Evropu i sever Afrike, a 26 evra za duža putovanja. Po ovom predlogu bi to onda značilo da bi se na domaćim povratnim letovima dva puta ubirao porez, ali ne i za povratne letove u inostranstvo.

Plaćanja poreza bi bila oslobođena deca mlađa od dve godine koja nemaju sopstveno sedište u avionu, ali je i vladi u Berlinu bilo jasno da bi takav porez bio veoma opasan za Nemačku kao. Zato se ne namerava da se naplaćuje porez od onih putnika koji dolaze iz inostranstva i borave u Nemačkoj „samo kraće vreme“ da bi preseli u avion do konačnog odredišta. Šta će tačno značiti „kraće vreme“ – posebno kod prevoznika kao što je Džerman vings koji preko svojih čvorišta u Nemačkoj prevozi putnike po čitavoj Evropi, to još nije sasvim jasno.

Setite se pokušaja Holandije!

U nemačkom Ministarstvu finansija su seli, uzeli papir i olovku, i izračunali da će ovakvim porezom u državnu blagajnu samo u 2011. dospeti dodatna milijarda evra! Isprva je bilo planirano da taj porez potraje samo dok ne zaživi trgovina emisijom ugljen-dioksida, ali izgleda da je nemačka vlada odustala od vremenskog ograničenja ovog novog poreza. Avio-prevoznici poručuju da je sve to račun bez krčmara: kako će u istom avionu, sedište do sedišta, biti putnik koji je platio porez i drugi koji nije jer je u tranzitu!? Smatraju da će, na kraju, čitav iznos poreza biti ubačen cenu putne karte.

Iz Džerman vingsa pre svega poručuju da je taj porez „besmislen i nepravedan“, ali se posebno osvrću na to kako je Ministarstvo nazvalo ovaj namet: „primereni porez za zaštitu klime“. Dalje se ukazuje da nije jasno: zašto bi isti porez plaćali oni koji putuju u starim i „prljavim“ avionima i oni koji lete u najnovijim letilicama. Svi podjednako ukazuju i na primjer Holandije: i ona je svojevremeno uvela sličan porez za putnike, ali je ispalo da je to toliko smanjilo promet i dovelo do otpuštanja u avio-kompanijama i na aerodromima, da je šteta bila kud i kamo veća nego prihod od poreza. Zato je on tamo ukinut već nakon godinu dana.

Gde su tu pravda – i pamet?

Glasne kritike se čuju i iz političkih stranaka. Stranka zelenih, koja se načelno ne protivi „kažnjavanju“ onih koji lete avionima, posebno prigovara što porez nije povezan sa udaljenošću. Ekološki su pod znakom pitanja letovi na kratkim relacijama, na koje se plaća isti porez kao i na linijama gde gotovo da nema alternative letu – na primer od Hamburga do Istanbula, što je otprilike tri dana vožnje automobilom. Ali čak je i vladajućim liberalima zasmetala još jedna odredba ovog propisa: taj porez se neće plaćati za teretne avione, sportske – i privatne letove!

Vlada tvrdi da privatni mlaznjaci već plaćaju porez na kerozin, ali potpredsednik Kluba zastupnika liberala Patrick Dering ne vidi smisao u tome da taj porez plaćaju samo oni koji idu na godišnji odmor, a vlasnici aviona – ne. Štaviše, traži da putnici prve klase plaćaju veći porez nego „obični“ putnici.

Autor: Anđelko Šubić / dpa

Odg. urednik: Nemanja Rujević