Hendikepirani moraju da rade i da zarade

Johanes Rec 13 godina radi u radionici Cingshajm na severu Ajfela. Ne zna tačno koliko je dasaka do sada obradio u toj radionici- verovatno nekoliko hiljada. Obavlja on i druge poslove. Stalno menja zadatke. 31-godišnji Rec jedan je od ukupno 250 osoba sa posebnim potrebama koje rade u toj radionici. Ali, nisu svi u stanju da rade takav posao.

„Nije to tako lako. Mora dobro da se pazi. Dugo mora da se vežba. Ne uči se od danas do sutra…“

Mora se obezbediti posao

Jirgen Bauer je šef socijalne službe u Cingshajmu. Nekada je većinu vremena provodio direktno radeći sa hendikepiranim ljudima. Sada je to moguće samo u izuzetnim prilikama.

Jirgen Bauer vreme uglavnom provodi u svojoj kancelariji gde obavlja administrativne poslove. Osoblje se u poslednjih 20 godina upetostručilo. Zato je bitno da uvek ima dovoljno posla.

„Zamislite kako to izgleda, ako ljude sa hendikepom morate nečim drugim da uposlite, a nema posla. Znači, jako je bitno uvek da imamo dovoljno posla i mogućnost da se taj posao odgovarajuće nagradi.“

Radni učinak isti

To je bitna stavka, kaže 48-godišnji socijalni radnik. Hendikepirani moraju da zarade novac koji dobijaju. Prosečno dobijaju 250 evra , a već prema učeniku i do 800.

„Njihov je učinak isti kao i učinak ljudi koji nisu hendikepirani. Rade osam ili sedam sati na dan. Mi bismo rado i više platili, ali to na žalost nije moguće“, kaže Bauer.

Jer, preduzeća ne plaćaju više samo zato što je posao urađen i radionici u kojoj rade osobe sa posebnim potrebama.