1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
Stil života

Hercegovački vinski putevi ukrštaju se sa svetskim

16. mart 2020.

Sunce, kamen i vrijedne ruke - to je tajna visokokvalitetnih hercegovačkih vina. Već sedma generacija porodice Matić bavi se vinogradarstvom. Njihova vina su praznik za nepca – i imaju posebnu muzičku notu.

https://p.dw.com/p/3ZVwA
Vinar Antonio Matić
Vinar Antonio MatićFoto: DW/N. Penava

Uz šmek Mediterana, te obilje maslina i smilja, na terasastoj uzvisini i plodnoj crvenici – Antonio Matić, student završne godine vinogradarstva i vinarstva Univerziteta u Zagrebu, nakon položenih januarsko-februarskih ispita, odlazi direktno u svoje vinograde na Bodenicima, krševitim brdima nad Trebižatom, na oko 150 metara nadmorske visine. Već unazad sedam generacija njegova porodica se bavi vinarstvom i vinogradarstvom.

Vina Matić
Vina MatićFoto: DW/N. Penava

„Još 1870. Godine sve je započeo naš predak Nikola Matić, da bismo danas, na oko 30.000 čokota vinove loze, na oko šest hektara, na više lokacija, godišnje proizvodili između 30.000 i 35.000 litara naših autohtonih vina. To su visokokvalitetna vina, od ekstraklasnog grožđa, uključujući žilavku, blatinu, trnjak, žilavku barrique, blatinu barrique. Ali tu je i roze, koji je, i kod nas, sve više tražen. Sve ovo se proizvodi u skladu s GLOBALG.A.P.-standardima kvalitete“, priča Matić.

Vino je muzika

Trebižat, mali gradić pored Čapljine na jugozapadu Hercegovine, gde se nalazi ta porodična vinarija, ima dugu muzičku tradiciju, posebno u klapskom pevanju i limenoj muzici. A vrhunska vina i dobra muzika često idu u paru – ta ideja vidno se prožima kroz vina porodice Matić.

„Soprano – sopran, Con Brio – život, Da Capo – od početka, Con Animo – kao s dušom, Al Fine – do kraja i Gran Cassa – velika kuća; naša su vinska čeda u buteljama, naša vina s pričama, vizualnim i tekstualnim. Doslovno, na poleđini svake boce vina je cijela mala glazbena priča, pa nam je i slogan – Od soliste do orkestra. Dakle, naša vina i obrazuju“, šali se Matić.

On je najstariji sin u porodici i priča kako je njegov otac Ozrenko, 2008. godine, osnovao vinariju. Otac, velikih šaka, takođe agronom, vredno radeći u vinogradu, dodaje kako bi „država ipak trebala više voditi računa o autohtonim vinima, te njihovoj zaštiti i promociji, uz čast, te poštovanje, i svim drugim vinima na domaćem tržištu“.

Matići su vinari koji prednjače i u ekološkoj proizvodnji vina, što je sve bitnija značajka ekološki osveštenim kupcima.

Vino je ljubav

Vina porodice Matić iz Trebižata odlaze i piju se širom sveta, pa tako i u stilskoj prodavnici autohtonih vina Harisa Krese u centru Sarajeva, koja već kroz svoja stakla privlači unutra.

Kreso, stručnjak za vina, koji je od hobija, marljivo učeći, napravio biznis, probajući žilavku porodice Matić, uz tvrdnju o beskrajno dobrom ukusu ovoga vina, ukazuje i na autentičnost vinskih etiketa Matića. One mogu da se porede s bilo kojim svetskim brendiranim vinom, „a moguće da je i više od toga“.

Vinogradi porodice Matić
Vinogradi porodice MatićFoto: DW/N. Penava

„Očevi su predali štafete sinovima, a oni su unaprijedili prenesena znanja novim tehnologijama i znanjima, što je rezultiralo ekspanzijom, i popularnošću, domaćih vina. Bosanskohercegovačka vina su definitivno u ekspanziji, kako kvalitetom, tako i popularnošću“, ističe Kreso i dodaje: „BiH nije zemlja velikih vinarija i kombinata, već malih obiteljskih vinarija i tu je ključ“.

U prilog tome svedoči i znatan broj osvojenih nagrada na mnogim evropskim i svetskim smotrama vina, pre svega Decanter World Wine Awards u Londonu, najveće i najuticajnije svetsko vinsko takmičenje, gde Bosna i Hercegovina, od 2011. godine, osvaja značajan broj bitnih nagrada.

Vino je nauka

Milenko Blesić dobro poznaje rad porodice Matić. On je redovni profesor za naučne oblasti biotehnologija, tehnologija vrenja i fermentacione tehnologije na Univerzitetu u Sarajevu i jedan je od vodećih naučnika za vina u Bosni i Hercegovini. Predočavajući vinogradarsko-vinarsku sliku Bosne i Hercegovine on kaže da se „danas u Bosni i Hercegovini nalazi nešto preko 4.000 hektara vinograda.“

Tokom zadnjih decenija, vinogradarstvo i vinarstvo se, istina sporo, ali ipak šire i na druga područja van Hercegovine. „Na području sjeverne Bosne već ima prvih većih vinograda, uglavnom s vinskim sortama prilagođenim hladnijim uslovima gajenja. Tako se količina vina proizvedena u sjevernoj Bosni približava godišnjoj količini od pola miliona litara, a prvi vinogradi se javljaju i na područjima gdje ih donedavno uopšte nije bilo, npr. Žepče, Brčko, Usora“, objašnjava Blesić.

Stručnjak za vino Milenko Blesić
Stručnjak za vino Milenko BlesićFoto: DW/N. Penava

Vino je i novac

Spoljnotrgovinska komora Bosne i Hercegovine (VTK BiH), sa sedištem u Sarajevu, nedavno je izdala brošuru o proizvođačima vina u BiH, što je svojevrsni put ka značajnijoj promociji i plasmanu autohtonih vina na međunarodnim tržištima.

„Vrijednost izvoza vina, na godišnjem nivou, iznosi nešto preko 6,5 miliona KM (oko 3,3 miliona eura), dok je uvoz mnogo veći i iznosi preko 27 miliona KM (oko 13,8 miliona eura). Ključne zemlje izvoza su zemlje EU-a, posebno Njemačka, ali i naši susjedi. Međutim, bh. vina se mogu naći i na kineskom tržištu, te na tržištu SAD-a i Rusije, što je veliki uspjeh za domaće proizvođače“, kaže Tijana Muhamedagić iz VTK BiH.

Prema podacima koje vode statističke agencije u BiH i međunarodne organizacije – FAOSTAT, sa sedištem u Rimu, i Međunarodna organizacija za vinovu lozu i vino iz Pariza – godišnja proizvodnja vina u Bosni i Hercegovini je oko 20 miliona litara.

Vino i njegovo poreklo

Vinari Matići vode računa o kvalitetu svojih vina, ali i o njihovom ugledu, te prepoznatljivosti. I marketinški stručnjaci Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Sarajevu (EFSA) naglašavaju da je tu upravo ključ u autohtonosti, unikatnosti, tradiciji i tzv. home-made proizvodnji, posebno ako se ozbiljno računa na strana tržišta.

„Kroz isticanje autohtonog porijekla bosanskohercegovačkih vina, naši vinari mogu da brendiraju nazive svojih proizvoda. Autohtonost podrazumijeva unikatnost, a unikatnost je ono što današnji potrošači vrednuju i spremni su, zbog toga, platiti višu cijenu, od uobičajene, za tu kategoriju proizvoda“, objašnjava Denis Berberović, sekretar Katedre za marketing.

Vina iz BiH su sve poznatija i u svetu
Vina iz BiH su sve poznatija i u svetuFoto: DW/N. Penava

Nemci oduševljeni hercegovačkim vinima

Antonio Matić, govoreći o porodičnim planovima, za što „valja iskrčiti ljuti hercegovački kamen“, priseća se Nemaca koji su probali njihova vina i poredili ih s nemačkim.

„Hercegovačka vina imaju jedan poseban mediteransko-jadranski štih, zbog puno sunčanih dana i upravo je to ono što vole Nijemci. To su vina koja su potpuno drukčija od njihovih, koja su jednako dobra, ali ipak posve drukčija, jer u našim vinima dominiraju egzotične voćno-tropske note“, kaže Matić.

On je aktivan i u udruženju BLAŽ (prim.aut, od blatina i žilavka), čiji je plan, uz vinski turizam, da se razvijaju i hercegovački vinski putevi. Njih su svojevremeno počeli da grade, uz carske vinograde Hercegovine, još vlasti za vreme Austro-Ugarske.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android