Hezbolah – teroristička organizacija?

Kada se Hezbolah nađe u nevolji, svojim članovima nameće zabranu govora. „Bugarska? Bez komentara.“ Rana, portparolka te organizacije u Bejrutu, prijateljski je raspoložena. Ali odsečna.

Medijski centar nalazi se u južnom delu Bejruta, pod kontrolom Hezbolaha. Ta organizacija prisutna je svuda – u školama, bolnicama koje je izgradila, čak i u višespratnicama čiju je gradnju takođe finansirala. „Liban se ne može zamisliti bez Hezbolaha“, kaže Bjern Blaške, stručnjak nemačkog javnog servisa ARD za Bliski istok. „Hezbolah učestvuje u libanskoj vladi i zastupljen je u parlamentu. Istovremeno, je to i socijalni pokret“. Hezbolah, na primer, dodeljuje stipendije đacima i studentima, i finansira sirotišta.

„Hezbolah je sve“

Hezbolah je i više od toga, taj pokret ima naoružanu miliciju, stasalu 80-ih godina iz pokreta protiv izraelske okupacije južnog Libana, i osnaženu tokom libanskog građanskog rata. U južnom Libanu, delu koji je već dugo znatno nerazvijeniji od ostatka zemlje, žive mnogi šiitski muslimani – otuda je Hezbolah, (na arapskom Božja partija) isključivo šiitska stranka.

Filip Misfelder, zadužen za spoljnu politiku u poslaničkom kluba nemačkih demohrišćana (CDU/CSU) koristi drugačije reči: „Hezbolah nije dobrotvorna organizacija, već politička, agresivna, fundamentalistička jedinica, koja se ne usteže od sprovođenja svojih ciljeva nasiljem“. On se poziva na istrage prema kojima je Hezbolah bio umešan u napad na pet izraelskih turista i bugarskog vozača autobusa prošlog leta. Prema navodima bugarske vlade, atentatori su članovi Hezbolaha.

Zato Misfelder zahteva da Evropska unija stavi Hezbolah na listu terorističkih organizacija. Na njoj su već organizacije poput Hamasa u Gazi ili Al Kaide. Reč je o organizacijama, koje su prema definiciji EU, počinile niz teških zločina, poput otmica ili ubistava, sa ciljem terorisanja stanovništva i „destabilizacije ili uništenja osnovnih struktura neke zemlje“.

„Zapad do sada nije bio dovoljno čvrst prema Hezbolahu“, smatra Misfelder. Hezbolah može nesmetano da deluje u Evropi. „On svoje aktivnosti finansira preko legalnih i ilegalnih poslova“.

SAD i Izrael, koje su već stavile Hezbolah na listu terorističkih organizacija, pozdravile bi takav potez Evropske unije. Ipak nekoliko država Unije tome se protivi. Zato Misfelder zahteva da, ukoliko je to neophodno, Nemačka sama preduzme taj korak.

Hezbolah pod pritiskom

Hezbolah je u Libanu već neko vreme pod velikim pritiskom. Bjern Blaške smatra da je Hezbolah, stavljajući se u sirijskom sukobu na stranu Asadovog režima, zajedno sa važnim saveznikom – Iranom, izgubio veliku podršku.

Otuda Hezbolah pokušava da u Libanu provocira što je moguće manje. Blaške kaže da je tokom njegove poslednje posete Bejrutu, primetio da su sa svih zgrada skinute slike vođa iranske revolucije. I tokom rata u Gazi krajem prošle godine, Hezbolah se uočljivo neprimetno ponašao. I to je, smatra Blaške, još jedan znak taktike u pravcu deeskalacije.

Autorke: Naomi Konrad / Ivana Ivanović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković