Hidroelektrane na Morači, za koga?

Čini se da se crnogorskoj vladi veoma žuri, jer ona je, kršeći niz zakona i planova te države, odlučila da krene u projekat čija vrednost iznosi oko pola milijarde evra. Prema planu, hidrocentrale bi 30 godina koristio koncesionar, a onda bi prešle u vlasništvo Crne Gore. Kao glavni razlog za gradnju tih objekata crnogorski zvaničnici navode činjenicu da ta zemlja sada uvozi trećinu potrebne energije.

Značajniji efekti tek 2048. godine

Bivši potpredsednik crnogorske vlade i koordinator „Foruma 2010“ Žarko Rakčević kaže da je takva odluka, ipak, neracionalna. Jer, kako navodi, Crna Gora bi iz budžeta trebalo da izdvoji oko 250 miliona evra da isplati naknade meštanima za potopljena imanja i iseljene kuće, izgradnju puteva i mostova, te zaštitu kulturno-istorijskih spomenika.

„Zadužiti se plaćati glavnicu i kamatu da bi se manji efekti osetili u najboljem slučaju 2018. godine završetkom gradnje elektrana, a značajniji efekti za 30 godina, tek 2048. godine, kada dođe do transfera u vlasništvo naše države, Forum ne vidi kao jasan javni interes i kao prioritet Crne Gore“, kaže Rakčević.

Kršenje zakona i procedure

Profesora na Građevinskom fakultetu u Podgorici Radenka Pejovića najviše zabrinjava to što Crna Gora u ovom slučaju ne poštuje svoje zakone i prostornu dokumentaciju.

„Zašto smo radili ’Prostorni plan’, zašto smo radili studije, zašto smo radili ’Vodoprivrednu osnovu’, zašto smo radili ’Strategiju razvoja energetike’, zašto smo radili ’Akcioni plan energetike’ kada to sve ne poštujemo?“, kaže Pejović.

Zabrinutost ekologa

Najviše primedbi eksperti i ekolozi iskazuju zbog procene da će elektrane imati negativan uticaj na životnu sredinu.

„Ono što je već sada izvesno“, kaže čelnik ekološke organizacije „Grin houm“ Darko Pajović, „jeste da Crna Gora potapa svoju teritoriju da bi izvozila struju susednim zemljama tako da više niko u Crnoj Gori ne treba da ima dileme. Eventualno proizvedena struja iz hidroelektrana na Morači niti će biti naša niti će je kupovati građani Crne Gore niti se elektrane izgleda grade za potrebe države Crne Gore i njenih građana“, ocenjuje Pejović.

Privatni projekat?

Sličan je stav koordinatora Mreže za afirmaciju nevladinog sektora (MANS) Dejana Milovca. On smatra da je „nerazumno graditi hidroelektrane ukoliko će se zatvoriti najveći potrošači struje u Crnoj Gori: Kombinat aluminijuma u Podgorici i Železara u Nikšiću“.

„Ono što je sada dostupno u javnosti i ono što vlada i obrađivači kriju od javnosti je da se zapravo radi o privatnom projektu! Jer, država Crna Gora, građani Crne Gore, apsolutno nikakav interes neće imati od izgradnje ova četiri objekta ukoliko se desi scenario da nećemo imati velike potrošače na energetskoj mreži“, kaže Milovac.

I u Mitropoliji crnogorsko-primorskoj smatraju da bi se sa realizacijom tog projekta malo trebalo zastati. „Bojimo se da ćemo se zbog ovog poduhvata kajati, a još smo na vreme da se ne kajemo“, saopšteno je iz te institucije.

Autor: Mustafa Canka

Odgovorni urednik: Ivan Đerković