Hirošima i nove pretnje Al Kaide

„Frankfurter Algemajne“ u svom uvodniku izmedju ostalog navodi: „Šestog avgusta 1945 Amerikanci su bacili atomsku bombu na japanski grad Hirošimu. Razorna snaga bombe nazvane „Little Boy“ izazvala je do tada nevidjene razmere uništenja od vreline, pritiska i zračenja, njena zaslepljujuća svetlost bila je višestruko svetlija od Sunca. Strateški rat sistematskog bombardovanja SAD su počele 9. marta napadom na Tokio, zatim su nastavili bombardovanje gradova „napal“ bombama od kojih su gorela stambena naselja, hramovi. Bomba bačena na Hirošimu bila je druga atomska bomba koju s u Amerikanci bacili u roku od tri nedelja nakon proizvodnje. Prva je uspešno isprobana u brdima Nju Meksika. Do trenutka prvog testa, naučnici su radili na strogo čuvanom „Projektu Mehneten“ pod vodjstvom fizičara Roberta Openhajmera, koji je doktorirao u Getingenu kod Maksa Borna na kvantnoj teoriji. Openhajmer nije jasno znao kakve posledice mogu nastati, ali, kao moguća, predvidjena je i lančana reakcija, takodje i uništenje svega što živi na zemlji“.

Ni 60 godina nakon Hirošime i Nagasakija nuklearna pretnja nije manja, naprotiv, atomska spirala se sve brže vrti“, piše „Kelner Štatanzajger“. Atomska bobma je postala deo političkog prestiža, i danas se atomsko oružje proširilo i ima ga više nego u vremenima hladnog rata. Naučna saznanja o atomskoj energiji i atomsko oružje su se veoma razvili, naročita pažnja poklonjena je izradi bombi koje mogu da probiju više slojne bunkere. Atomske sile na svetu, pored SAD su Francuska, Rusija, Velika Britanija i Kina. U posedu nuklearnog oružja su osim Izreaela Indija i Pakistan. U zemlje koje rade na razvoju nuklearnog oružja spadaju Severna Koreja i Iran. Alžir takodje stremi nuklearnim programima. Tajvan, Južna Koreja, Argenatina, Brazil i Južna Afrika zamrzle su svoje nuklearne programe.“

„Siddojče Cajtung“ navodi: „Žrtve bombi u Hirošimi nazvane su „Hibakuša“. Bez ljudi koji nisu mogli sebe da zaštite od smrtonosnog radioaktivnog zračenja danas ne bi postojala saznanja kako se štititi od preteranih doza zračenja. Bez Hibakuša fizičari, biolozi i lekari ne bi znali kako ljudski organizam reaguje na radioaktivnost. Oni koji su preživeli ekspoziju „Litl Boja“ - borio se sa simptomima akutne ozračenosti. Infekcije i unutrašnja krvarenja odnela su mnoge živote. U knjige umrlih u Hirošimi do kraja 1945 upisano je 140 000 žrtava. 170 000 ljudi preživelo je razaranje grada. Od posledica radioaktivnog zračenja - više hiljada kasnije je obolelo je od raka i leukemije .“

Druga tema – pretnje Al Kaide Londonu i Vašingtonu sa novim terorističkim napadima. „Manhajmer Morgen“ komentariše: „ Zajednička igra funkcioniše djavolski dobro. Dok politički i religiozno motivisani „pomućeni umovi“ širom sveta izazivaju zabrinutost zbog spremnosti na teroristička dela, oni koji drže konce u rukama poptu El Kaidinog vodje Ajmana al Zavahirija vrše opasnu propagandu. Nema nikakve razlike da li strašne pretnje, da će žrtava biti toliko da u zasenak bace napade izvršene 11. septembra, imaju realnu pozadinu ili su „tipično arapsko preterivanje“ Efekat ostaje isti. Ljudi će biti sve uplašeniji, a snage bezbednosti će se sve više naoružavati.“