Hladni rat preko radio talasa

Pre šezdeset godina, 1. maja 1951, programski direktor radija Slobodna Evropa Pavel Tigrid ovako je formulisao zadatak radio stanice: „Želimo istinito da vas obaveštavamo o tome šta se dešava u slobodnom zapadnom svetu. Želimo da vam kažemo kako će se slobodni svet odnositi prema sovjetskom. Kako se politički i vojno povezuje i kako je sve važnija ideja o zajedničkoj Evropi“.

Tigrid je poruku iz Minhena uputio preko kratkih talasa sunarodnicima u tadašnjoj Čehoslovačkoj.

Program za istok Evrope

Šest godina posle završetka Drugog svetskog rata bilo je jasno da će zemlje istočne Evrope neodređeno dugo biti pod dominacijom Sovjetskog Saveza i da pod sovjetskom vlašću neće biti ni slobode izražavanja mišljenja, ni slobode štampe. Nezavisne novine i radio stanice odavno su bili zabranjeni. U SAD su na kraju odlučili da ulože novac u otvaranje radio stanice blizu granice koja bi emitovala program za područje istočne Evrope. Radio stanica Fri Jurop, Slobodna Evropa, postala je tako glas Zapada za ljude na Istoku.

U jednoj poruci tadašnji holivudski glumac i mnogo kasnije američki predsednik Ronald Regan reklamirao je novu radio stanicu: „Prilozima 16 miliona Amerikanaca omogućen je krstaški rat za slobodu i zazvonilo je zvono mira za ljude u komunističkim zemljama. Ova stanica svakodnevno istinom probija gvozdenu zavesu i donosi poruku nade milionima koji su zatvoreni iza te zavese“.

Informacije i muzika

Poruku nisu činile samo informacije, nego i rok end rol i sving muzika. Programi na više jezika bili su namenjeni svima u istočnom bloku. Vlastodršcima u Kremlju minhenska stanica bila je zbog toga trn u oku i nastojali su da je ućutkaju ometanjem i protivpropagandom. Tako se preko sovjetske stanice moglo čuti: „Ova melodija pripada ilegalnoj radio stanici koja je oruđe špijunske aktivnosti američke tajne službe CIA. Ona je usmerena protiv socijalističkog društva. To je pobunjivački radio Slobodna Evropa čije je sedište u Minhenu“.

Zaista, do početka sedamdesetih godina CIA je obezbeđivala novac za dobar deo budžeta radija, da bi onda nadležnost prešla na Kongres. Posle pada Berlinskog zida radio Slobodna Evropa morao je da traži novu misiju. Iz Minhena se 1995. preselio u Prag. U Nemačkoj danas su ostala još samo dva kratkotalasna predajnika preko kojih se program emituje za ceo svet.

Autori: Š. Hajnlajn / N. Briski

Odg. urednica I. Ivanović