Hleba i igara – bez policije

„Ralf Jeger, ministar policije Severne Rajne-Vestfalije (Nordrhein-Westfalen, NRW), rado ponavlja koliko voli fudbal, bez obzira što kao navijač MSV Duizburga ima nekoliko teških godina iza sebe. Atmosfera na stadionima u Dortmundu i Gelzenkirhenu je jedinstvena u Evropi, kaže ovaj političar socijaldemokrata, i to tako mora da ostane“, piše Špigel i dodaje: „Ta fudbalska atmosfera bi narednih sedmica mogla da postane mnogo bolja ili – da izmakne kontroli.“

Najveća nemačka pokrajina NRW ima najviše klubova u prve tri Bundeslige: dve Borusije, Šalke, Bajer Leverkuzen, Keln, Bohum, Fortuna Diseldorf, Arminia Bilefeld… a to znači da ima i najviše troškova za obezbeđivanje utakmica. Prosečno na utakmicama prve, druge i treće lige biva angažovano 235 policajaca, za sledeću sezonu ukupno 54.285. „Više obaveza, a manje ljudi“, piše Vestfalen blat (Bilefeld). List ukratko objašnjava budžetsku situaciju u kojoj je čitava pokrajina: „Ne samo da poreski sanduk u NRW ne preliva već postoji i nemilosrdno zamrzavanje budžeta.“

Zato je ministar Ralf Jeger došao na ideju da se neke utakmice početkom sezone – one za koje se proceni da ne nose preveliki bezbednosni rizik – igraju uz veoma malo policije, a neke bez policije. Uz to, žandarmerija u punoj opremi neće biti vidljiva oko stadiona, već će reagovati samo u slučaju incidenata. Pilot-faza trajaće do 27. septembra. Ova originalna ideja iz pokrajine NRW zgodno dolazi u letnjoj medijskoj rupi pa, očekivano, jutros nalazi svoje mesto u gotovo svim novinama. Ovde ćemo se ograničiti na pokrajinsku štampu:

„Ko će preuzeti odgovornost ako ipak dođe do izgreda, ako je bezbednosna procena bila pogrešna?“, pita se Vestfalenpost (Hagen). „Policija je zadužena za bezbednost na javnim mestima, ona mora da se pokaže, a ne da se skriva po mišjim rupama. Obezbeđivanje utakmica, jasno je, mnogo košta. Organizator priredbe bi trebalo da se pobrine za bezbednost na svom posedu. Fudbalski klubovi barataju milionima – ne moraju ubuduće baš sve da daju za noge koje šutiraju loptu, nego treba da snose deo troškova i za policiju koja prati navijače do železničkih stanica. To ne mogu da plaćaju samo poreski obveznici. Hleba i igara – ministar Jeger se pribojava da naplaćivanje od klubova ne može da se progura politički. Međutim, stranputica je jednostavno smanjiti broj policajaca…“

Drugačije smatraju u još jednom bilefeldskom listu, Noje vestfeliše: „Legitiman je pokušaj ministra da prištedi resurse tokom manje rizičnih utakmica“, piše komentator, i posebno kritikuje predlog da fudbalski klubovi plaćaju žandarmeriju. „Ne sme biti privatizacije javne bezbednosti, ni u centralnim pešačkim zonama gradova, ni u predgrađima kojima prolaze patrolni automobili. Jedno prosvećeno društvo nikako ne sme dozvoliti da građani koji posećuju manifestaciju poput fudbalske utakmice ili demonstracija sami plaćaju svoju bezbednost. Bio bi to kraj demokratskog principa slobode. Bezbednost mora biti važnija od budžetskih problema. Čini se da Jegerov pokušaj poštuje ovaj moto.“

Bezbednost pre svega? Teško, piše Rajniše post (Diseldorf). Kolumnista smatra da se radi o „eksperimentu koji treba da utvrdi da li su nasilnici među navijačima još ratoborniji kada je policija oko njih. To je opasan pokus, iz tri razloga. Najpre, ne može se isključiti da će dobro umreženi huligani praviti haos upravo tamo gde nema policije, jer Jeger hoće da se igra nevidljivosti. Drugo, smanjivanjem broja pripadnika policije samo će se zabašuriti i odložiti problem preopterećenosti snaga reda. I treće, doziranje policije ne rešava stvarni problem, čija je srž u jednom – makar u njegovim delovima – nasilnom društvu. Taj problem nisu do sada rešili ni policajci niti brojni socijalno-pedagoški projekti u fudbalu. Jegerov predlog je još jedan dokaz bespomoćnosti.“

Konkurentski diseldorfski list Vestdojče cajtung takođe navodi da je rizik prevelik: „Ukoliko tokom prva četiri kola Bundeslige – koliko traje pilot-projekat – dođe do izgreda sa povređenima, pratiće ih najmanje još jedna žrtva: sam ministar Jeger biće politički sateran u ćošak. On kaže da će na isteku svog projekta znati da li je ostvaren cilj, kao šef laboratorije, koji analizira rezultate tek posle eksperimenta. Ali u ovom slučaju, ako eksperiment bude neuspešan, to će značiti stradanje ljudi.“