Hoće li biti hrane za sve?

Prve kapi su pale na užareno stenje. Žak Diouf, generalni direktor Svetskog programa za hranu FAO, u sredu je u Rimu saopštio da je Islamska banka za razvoj spremna da pomogne. „Reč je o sumi od 1,5 milijardi američkih dolara koja u sledećih pet godina treba da obezbedi hranu i razvoj poljoprivredne proizvodnje u svetu. Ovaj program se u prvom redu odnosi na najslabije razvijene zemlje članice.“

17 miliona koje je sam Svetski program za hranu (FAO) izdvojio kao momentalnu pomoć, prema pomenutih 1,5 milijardi izgleda beznačajno. FAO istovremeno navodi da je 1,7 milijardi evra neophodno da bi se spasli oni koji gladuju.

Smrt preti 100 miliona gladnih

„Ne treba pričati, već raditi“, kaže predsednik Svetske banke Robert Colik. „Pobune u preko 30 zemalja dodatno će osiromašiti još 30 miliona Afrikanaca. Pretnja smrću usled gladi nadvija se nad 100 miliona ljudi na svetu. 850 miliona je pothranjeno. Dve milijarde ljudi s naporom obezbeđuju dnevne potrebe za hranom. Ako sada ništa ne budemo preduzeli – kada ćemo uopšte?“

Kofi Anan, bivši generalni sekretar UN-a je od četiri pojedinačne grupe načinio neku vrstu jezgra za pomoć najugroženijih privrednih oblasti u Africi.

Za i protiv bio-goriva

Zemlje članice FAO slede sopstvene ciljeve. Egipatski predsednik Hosni Mubarak raspalio je po bio-dizelu, dok je brazilski predsednik Lula branio proizvodnju bio-goriva u njegovoj zemlji.

FAO navodi da je bio-gorivo pravilno koristiti zbog klimatskih promena, ali FAO takođe smatra da EU i SAD kada je reč o proizvodnji bio-dizela idu pogrešnim putem.

Iako je u apsolutnim brojkama zanemarljivo, povećanje cena namirnica prvi put utiče i na poskupljenje bio-dizela. Koliko je sve to isprepleteno pokazuje tema skladištenja hrane. Abi Abasijan, stručnjak FAO za tržište objašnjava: "Velike rezerve hrane mogu izgledati besmisleno u vremenu kada na milione ljudi gladuje. On navodi da će FAO ubuduće kontrolisati količine zaliha."