Hoću da glasam, ali preko interneta

Odavno je opšte poznato da internet najviše koriste mladi. Zato nikoga ne iznenađuje to što se tri četvrtine mladih od 18 do 29 godina o politici informiše na veb stranicama, dok se taj medij u celokupnom stanovništvu nalazi tek na petom mestu, iza klasičnih medija.

Pa ipak je gotovo svaki drugi građanin sa pravom glasa uveren da internet igra odlučujuću ulogu kada je reč o izborima. Drugim rečima, čak i ljudi koji retko, odnosno uopšte ne koriste internet, ovom medijumu pridaju veliki značaj kada je o ishodu izbora reč.

Predsednik Bitkoma August Vilhelm Šer ističe da se zainteresovani za politiku i na internetu pouzdaju u poznata imena i marke:

„To znači da se biraju internet stranice novina, magazina, televizije i radija. Znači, informacije i dalje dolaze od klasičnih medija, ali se konzumiraju u novom obliku.“

Obama je Obama

Socijalne mreže kao što su „Fejsbuk“ (Facebook) ili „Študi Fau Cet“ (studiVZ) igraju sve važniju ulogu, a isto važi i za blog forume. Tako može da se stekne bolja slika o političarima i kandidatima.

„Ljude interesuje politička karijera onoga ko se kandiduje na izborima. Iz kakve sredine dolazi? Može li se u njega imati poverenja? Kakve on još ima veze? Kakve sporedne aktivnosti? Da li one utiču na njegovo mišljenje?“, kaže Šer

Šef Forze, Instituta za istraživanje javnog mnjenja, Manfred Gilner, od interneta očekuje uspeh u borbi protiv političke ravnodušnosti. Prema rezultatima javnog mnjenja, učešće na evropskim izborima u junu u Nemačkoj, moglo je da iznosi 54 umesto 43 odsto, da je postojala mogućnost glasanja preko interneta.

Američki predsednik Barak Obama pokazao kako se uz pomoć interneta uspostavlja bliskost sa biračima, kaže šef Forze, ali istovremeno ukazuje da je Obama pobedio zato što je on Obama!

„Deficiti politike ne mogu se otkloniti internetom. Ako ljudi nemaju harizmu, ne pomaže ni internet.“

Autori: Marsel Firstenau / Mirjana Kine-Veljković

Odgovorni urednik: Ivan Đerković