Hobit – film za mračna, krizna vremena

Nakon svetske premijere kritičari su složni u oceni da se radi o velikom filmu i velikom trijumfu. U nemačkim novinama čitamo da je reditelj Piter Džekson prevazišao sam sebe i da film opčinjava humorom i poetičnošću. Drugi se oduševljavaju akcionim kadrovima i senzacionalnom tehnologijom. Svi pominju briljantne filmske zvezde Endija Serkisa koji igra Goluma, Martina Frimana u ulozi Bilba Baginsa, Kejt Blanšet, Orlanda Bluma… Mnogi govore o remek delu filmske fantastike.

„Postoje autori koji žele da predstave sladunjavu stranu stvarnosti, ja ne pripadam takvima. Uvek sam voleo da maštam“, kaže reditelj sa Novog Zelanda Piter Džekson, autor trilogije „Gospodar prstenova“.

Film iz rediteljeve mašte

Film „Hobit: Neočekivano putovanje“, prvi od planirana tri nastavka o Hobitima, urađen je uz pomoć do sada neviđenih specijalnih efekata i sa nezaboravnim akcionim sekvencama. Likove koje je Džon Ronald Ruel Tolkin izmislio pre dobrih 75 godina deluju kao da su nikli iz rediteljeve mašte. Zahvaljujući 3-D tehnologiji gledaoci se obrušavaju u ambise opasnih klisura da bi se nekoliko sekundi kasnije izgubili u totalu novozelandskih panoramskih pejzaža, poput onih iz starih kaubojskih filmova.

Pored takvih senzacionalnih ugođaja za oko koji ispunjavaju najviša očekivanja ljubitelja epske fantastike, Džekson je postigao visoke standarde u karakterizaciji glavnih likova. Tako se recimo, slično Aragornu u „Gospodaru prstenova“, razvija lik Torina i on od osvetničkog ratnika-patuljka postaje pronicljivi vođa. U ulozi Bilba briljantni britanski glumac Martin Friman, komičnim sredstvima dočarava karakternu dubinu. Endi Serkis u ulozi Goluma uspeo je da donese sjajne valere u karakteru svog lika.

Kritičari se slažu da je Piter Džekson u filmu „Hobit: Neočekivano putovanje“, uspeo da uveliko unapredi standarde snimanja filmova fantastike. Prvi deo filma o Hobitima prepun je nezaboravnih kadrova, emocija i poetičnih trenutaka. Mnogi su skloni da se slože da se radi o remek delu.

Film za vreme krizu

Osnovni ton filmske priče je naravno mračan i za razliku od popularne knjige nije namenjen deci. Javljaju se i oni kritičari koji tvrde da prebrze promene filmskih scena i efekata kod gledalaca izazivaju mučninu i glavobolju. Džekson je film snimio u tehnici sa 48 slika u sekundi, dakle dvostruko više od uobičajene 24. U 3D tehnologiji gledaoci imaju utisak sihronizovane pokretljivosti likova.

U Nemačkoj postoji veliko zanimanje publike za filmovanu fantastiku. Producenti tvrde da u vremenima krize mračne priče imaju veliku prođu. U vremenima velikih promena i radikalnog menjanja društva kao i virtualizacije života postoji dobra materija za takve filmove.

Isto tako, u Nemačkoj postoji veliki problem dostizanja budžeta za snimanje velikih filmova fantazije. Filmski radnici skloni su da tvrde da bi umesto 100 produkcija koliko država godišnje podrži, novac trebalo izdvojiti za samo njih dvadeset, od kojih bi polovina sigurno mogla da konkuriše na međunardonom planu filmske fantastike. Velike fantastične produkcije zahtevaju i fantastična sredstva.

Autorka: Željka Bašić-Savić (dw)
Odgovorni urednik: Ivan Đerković