Hodočašće jednog učenjaka

O papinoj poseti Svetoj zemlji list Noje osnabriker cajtung piše:

„Uoči posete Bliskom istoku i tokom nje papa Benedikt XVI stalno je naglašavao da je u pitanju hodočašće. Međutim, u Vitlejemu i prilikom susreta sa palestinskim predsednikom Mahmudom Abasom Papa se jasno založio za jevrejsku i palestinsku državu kao način da se zaustavi teror i omogući miran suživot Jevreja, muslimana i hrišćana.

Pesimisti bi mogli da kažu da u Svetu zemlju može da dođe još dvadeset papa, mira opet neće biti. Ali, kao i teror i nasilje, tako i milosrđe i razum kreću iz srca i glava ljudi. A Papa se založio upravo za razum i milosrđe u usijanoj atmosferi.

Njegovo duboko saosećanje sa patnjama Palestinaca nije bilo jednostrano pripisivanje krivice Izraelu. Papa je na obe strane video strašne posledice sukoba.Betonski zaštitni zid je izraz političkog neuspeha obe strane da uspostave mir“, piše „Noje osnabriker cajtung“.

O istoj temi list Abendcajtung iz Minhena piše:

„Njegov predhodnik, Jovan Pavle Drugi, stavio je cedulju u Zid plača sa molbom Jevrejima da oproste ono što im je učinila katolička crkva. Benedikt XVI nije ni učinio, ni rekao ništa slično. Jednu reč, želju za mirom morao je da izgovori na arapskom, rekao je jedan kaluđer tokom Papine posete Jordanu. Benedikt nije učinio ništa slično, to ne bi bilo u njegovom stilu. On ne pruža ruku, on teži učenoj raspravi. Profesor teologije iz kule od slonovače, za koga su zbivanja u svetu nešto daleko i uz to nerazumljiva, ne može biti papa koji osvaja srca. Mada bi svetu bio itekako potreban graditelj mostova. Šteta“, piše minhenski „Abendcajtung“.

Zločinac i kazna

Povodom izručenja Ivana Demjanjuka, optuženog za saučesništvo u ubijanju 29 hiljada Jevreja u koncentracionom logoru Sobibor, list Emden cajtung piše:

„Nikada nije prekasno da se istraži smrt verovatno više od 29 hiljada ljudi. Dakle, nije reč prvenstveno o Demjanjuku. Reč je pre svega o jednom od još mnogo nerasvetljenih zločina koji su počinjeni u nemačko ime. Neophodno je iskoristiti sve mogućnosti koje za to pruža pravna procedura. Starost nacističkog zločinca pritom je potpuno u drugom planu“, piše „Emder cajtung“.

Zakon o oružju

Nemački zakon o oružju ponovo je pooštren i sada je moguća nenajavljena kontrola u privatnim kućama i streljačkim klubovima kako bi se utvrdilo kako se čuva oružje. List Algemajne cajtung Majnc tim povodom piše:

„Kao i obično u takvim slučajevima kritičari tvrde da planirane mere nisu efikasne ili da „tako ne može“. Oba prigovora su koješta. Pojasevi i nova tehnologija u automobilima ne mogu da spreče svaku nesreću na putevima, ali su drastično smanjili broj poginulih. Nenajavljene kontrole onih koji poseduju oružje su ozbiljna mera, ali srazmerna opasnosti koja preti“, piše „Algemajne cajtung Majnc“.

Bad bank je izlaz močvare

Povodom odluke vlade da se osnuje takozvana Bad Bank, banka u koju bi iz bilansa banaka bili izdvojene vrednosne hartije koje, zapravo, trenutno ništa ne vrede, list Zidkurir piše:

„Izdvajanje otrovnih hartija od vrednosti jedina je šansa da se izađe iz močvare. Tek kada bankarstvo zaista ozdravi moći će da obezbedi kredite neophodne za investicije i normalan privredni život. Naravno, ostaje rizik za poreske obveznike – ukoliko neka banka bankrotira, oni su ti koji će snositi posledice. Međutim, to nije mnogo verovatno. Na kraju bi država mogla čak malo i da zaradi, jer će banke morati da plate taksu – pomoć države nije besplatna“, piše „Zidkurir“.

Pripremio: Nenad Briski

Odgovorni urednik: Dijana Roščić