Holanđani protiv evra, Evrope i kapitalizma

Gert Vilders je i inače poznat po tome što jasno izriče svoje stavove, ali se do sad nije otvoreno protivio članstvu Holandije u Evropskoj uniji. Uoči prevremenih izbora on je konačno promenio ploču: „Evro nije nikakav novac, on nas samo košta našeg novca. Evropska unija je nesreća za Holandiju“, čuje se u izbornom spotu njegove Stranke za slobodu.

Zapravo su izbori u Holandiji i postali nužni od kako su Vilders i njegova stranka uskratili podršku manjinskoj koalicionoj vladi liberala i hrišćanskih demokrata prilikom odluke o novom paketu mera za stabilizaciju zone evra. Štaviše, on je tužio holandsku vladu protiv zbog ratifikacije Evropskog stabilizacionog mehanizma (ESM), ali je nadležni sud u Hagu odbacio tužbu. Doduše, u obrazloženju sud ne odlučuje, da li je populista bio u pravu ili nije – nego samo tvrdi da nije na sudu, nego na oba doma parlamenta Holandije da donosi političke odluke.

Onda politikom – protiv Evrope

Utoliko je Vilders svojim političkim merama odlučio da „spase“ Holandiju i imetak njenih građana: „Mi moramo da plaćamo milijarde za Grčku, sada i Španiji treba našu pomoć, kao i Portugalu i Kipru. Uskoro će možda doći i Italija, trule banke, trule zemlje i vi sve to morate platiti“, objašnjava Vilders građanima, odnosno biračima.

Zapravo je malo zemalja u Evropi koje su, kao Holandija, imale tolike privredne koristi od ukidanja granica. Ali reči Vildersa i dalje nailaze na odobravanje mnogih Holanđana tako da je njegova Stranka za slobodu na trećem mestu od deset stranaka koje su ušle u parlament. Doduše, tamošnji populisti do sada su u Holandiji bili u ugodnoj poziciji – podržavali su i kritikovali vladu, ali nisu preuzeli odgovornost upravljanja zemljom. Malo je verovatno da će to uspeti i na predstojećim prevremenim izborima – ali je i dalje veliko pitanje, ko bi u Holandiji uopšte mogao da osvoji dovoljno glasova da formira stabilnu vladu.

Prema poslednjim ispitivanjima javnog mnjenja, i dalje najviše podrške uživa trenutni premijer, konzervativno-liberalni Mark Rute. Ali njegova stranka ni nakon izbora 2010. nije uspela da formira koaliciju kojom bi imala većinu u parlamentu, a čak i s podrškom Vildersovih populista je u Parlamentu bila u većini za samo jedan zastupnički glas.

„Amerika i Engleska biće zemlja proleterska“

Ali čak i protivevropske izjave Vildersa nisu toliko političko iznenađenje koliko činjenica kako su se prema najnovijim ispitivanjima javnog mnjenja holandski socijalisti uspeli na drugo mesto po popularnosti u toj zemlji. Ovde nije reč o holandskim socijaldemokratama koji su već često bile na vlasti u Hagu, nego o Socijalističkoj partiji, političkoj stranci nastaloj sedamdesetih na temelju simpatija određenih krugova prema Mao Ce-Tungu i „kineskom putu“. Socijalisti još i danas oštro kritikuju kapitalizam i traže demokratizaciju društva, posebno privrede.

Na čelu socijalista je simpatični učitelj Emil Remer i nije nemoguće da se na prevremenim izborima dogodi nemoguće i da kraljica Remeru poveri formiranje vlade. Zapravo bi i on imao podjednake probleme kao i konzervativni Rute – jer gotovo nikakvom matematičkom kombinacijom, prema trenutnim ispitivanjima raspoloženja holandskih birača, nije moguće stvoriti koaliciju stranaka sličnih političkih uverenja a da ona ima većinu u Parlamentu.

Trenutno bi stabilnost mogla jamčiti jedino koalicija socijaliste Remera i liberala Rutea – ali zbog različitih političkih uverenja, jedva da iko veruje kako bi se njih dvojica mogli naći u istoj vladi. Utoliko se silom prilika stalno razmišlja o populistima i Stranci za slobodu – iako više niko javno ne pominje koaliciju s Vildersom.

Jer bez obzira na njegove izjave protiv Evrope, Vilders polako ipak gubi podršku među Holanđanima. Povrh toga se pokazalo da je Mocart – kako zovu Vildersa zbog njegove talasaste frizure – i više nego nepouzdan politički partner. Nakon ovog pada vlade, Rute više ne pomišlja da računati na populiste – a socijalisti će i inače radije sedeti u opozicionim klupama nego zavisiti od Vildersa.

Autori: Jirgen Klajkamp, Hag / Anđelko Šubić
Odg. urednik: Nemanja Rujević