Holandija: Početak kraja kanabis-turizma?

Zabrana prodaje strancima malo je uvijena – takozvani „kofi-šopovi“ se zapravo transformišu u „kanabis-klubove“. U njima će članske karte moći da dobiju samo punoletni Holanđani.

Kraj apsolutnih sloboda

Holandska politika u odnosu prema takozvanim mekim drogama ili lakim halucinogenima važi za najliberalniju na svetu. Hašiš i marihuana su dekriminalizovani i njihovo konzumiranje se ne kažnjava. Prodaja zvanično nije dozvoljena, ali se toleriše ako ispunjava tačno određene norme: da se vrši u specijalnim lokalima koji su od 70-ih godina poznati kao „kofi-šopovi“; ti lokali ne smeju da se reklamiraju, u njih ne smeju da ulaze maloletne osobe i u njima ne smeju da se prodaju teže droge. Kofi-šopovi se u potpunosti pridržavaju svih tih pravila, jer je to u njihovom interesu – i na „mekim“ drogama se zarađuje veoma dobro.

Ovako liberalna politika je rezultat pragmatičnog stava holandske vlasti koja je pre više od 30 godina uvidela da joj krivično gonjenje delikata u vezi sa lakim drogama uzima veliku količinu energije, ljudstva i novca, a da je težak kriminal povezan sa teškim drogama poput heroina, kokaina ili LSD-a i sličnih supstanci. Dekriminalizovanjem konzumiranja lakih droga, došlo je do razdvajanja tržišta koje je dovelo do mnogo preglednije situacije: tržište lakih droga je pod kontrolom, a policija je mogla da se koncentriše na teške delikte povezane sa trgovanjem teških droga.

Holandsko ministarstvo zdravlja je zaključilo da lake droge nisu ni izdaleka tako opasne po zdravlje kao teške droge, pa je dekriminalizacija i regulacija smanjila i socijalne probleme koje stvara restriktivna politika prema lakim drogama: kupci marihuane i hašiša nisu više morali da se zalaze u podzemlje i izlažu se opasnostima da bi došli do par grama tih supstanci. Najveći problem u čitavoj toj priči je zapravo u činjenici da je Holandija sa takvom politikom apsolutno usamljena.

Nijedna od susednih zemalja nije htela da sledi njen primer. U Nemačkoj, doduše, konzumiranje lakih droga nije kažnjivo i dozvoljeno je posedovanje određene količine – za ličnu upotrebu. U pograničnoj pokrajini Severnoj Rajni Vestfaliji tako se toleriše posedovanje do 6 grama hašiša i marihuane, u Berlinu čak 15 grama. Ali prodaja nije dozvoljena. Zbog svega toga, u Holandiju se već decenijama putuje i radi kupovine mekih droga.

Teže zabraniti u Amsterdamu

To je za mnoge gradove značajan izvor prihoda. Neki gradonačelnici se već godinama bune smatrajući da njihove opštine imaju negativna imidž i sada su uspeli da se izbore za zabranu prodaje mekih droga strancima. U gradovima poput Amsterdama ili Roterdama će to ići mnogo teže, jer turisti koji obilaze kofi-šopove najčešće ostavljaju mnogo novca i u ugostiteljskim lokalima i ostalim gradskim radnjama. S druge strane, ima i mnogo turista koji u velike holandske gradove dolaze u šoping, a usput popuše i džoint, baš kao što bi u Španiji popili čašu vina.

Veliki broj opština je našao srednje rešenje: zabranile su kofi-šopovima da prodaju meke droge strancima, ali ne svim strancima, ostavši tolerantne prema prvim susedima. Tako, na primer, Nemci i Belgijanci smeju da „idu u nabavku“ u kofi-šopove u pograničnim mestima kao što su Mastriht ili Venlo, dok ostalima to nije dozvoljeno. Tako su pogranični gradovi „sačuvali obraz“, baš kao što su odnosi sa njima ostali „dobrosusedski“.

Autor: Saša Bojić
Odg. urednik: Nemanja Rujević