Hrvatska ne veruje u zločinački poduhvat

Tim je poduhvatom, odlučilo je Sudsko veće, pokušano stvaranje „Velike Hrvatske“, zbog čega su šestorica Hrvata iz Bosne i Hercegovine nepravosnažno osuđeni na ukupno 111 godina zatvora. Počinjeni su zločini nad muslimanima na teritoriji za koju se smatralo da pripada hrvatskoj zajednici „Herceg-Bosni“, a sukob je bio međunarodni, zaključio je Sud nakon devet godina suđenja i ispitivanja više od 200 svedoka.

Ta presuda je izuzetno neugodna za Hrvatsku, jer će, ako se potvrdi, dokazati da je Hrvatska ratovala na teritoriji BiH. Zbog toga ne čudi što prve reakcije hrvatskih političara dovode u pitanje tezu o „udruženom zločinačkom poduhvatu“. Tako je bivša premijerka i nekadašnja šefica Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) Jadranka Kosor, koju je upravo Tuđman uveo u politički život, izjavila da treba učiniti sve da se ta teza sruši. Ona smatra da će to, ako se presuda u drugom stepenu suđenja potvrdi, imati posledice po Hrvatsku. Aktuelni šef HDZ-a Tomislav Karamarko „neugodno je iznenađen“, i napominje da se radi o pogrešnoj kvalifikaciji, s obzirom na to su „i Hrvatska i BiH bile žrtve velikosrpske agresije“.

Krivica je individualna

Lider srpske manjine u Hrvatskoj, predsednik Samostalne demokratske srpske stranke (SDSS) Milorad Pupovac kaže da je ovakvu presudu očekivao, ali, dodaje da smatra da ona neće negativno uticati na odnose Hrvatske i BiH. Pupovac podseća da Hrvatska čini sve, još od 2000. godine, kako bi se nasleđe politike devedesetih, uklonilo. Presuda će, prema Pupovcu, pomoći u osvešćivanju odnosa dveju zemalja tokom devedesetih. „Kada slušam takvu presudu, prvo čega se setim su žrtve i moje saučešće je usmereno prema njima i njihovim porodicama“, izjavio je predsednik Hrvatske Ivo Josipović. On napominje da je krivica uvek individualna, i da se radi o nepravosnažnoj presudi.

Hrvatski premijer Zoran Milanović misli da je Hrvatska činila puno grešaka, ali i da je puno pomagala BiH. Kvalifikacija o udruženom zločinačkom poduhvatu da bi se „Herceg-Bosna“ pripojila Hrvatskoj ne odgovara stvarnosti, izjavio je Milanović. Istovremeno, predsednik Sabora Josip Leko poručio je da Haški sud treba poštovati, sviđale se hrvatskim građanima njegove odluke ili ne. Ipak, podsetio je, dosadašnja iskustva pokazala su da haška presuda u drugom stepenu može da bude bitno drugačija.

Presuda važna za odnose Hrvata i Bošnjaka

Ivica Lučić iz Hrvatskog instituta za istoriju smatra da je nepravosnažna presuda doneta na osnovu predrasuda. „Videli smo da su dvojica sudija to potvrdila, dok je predsedavajući sudija Antoneti svoje mišljenje izdvojio. On smatra da to nije tako. On je jedini sudija koji se uneo u taj postupak i jedini nije unapred doneo svoj sud“, ocenio je Lučić za Dojče vele. On dodaje da su kazne znatno niže od traženih, i da je došlo do podele Sudskog veća. To otvara prostor za žalbeni postupak, kaže taj stručnjak za savremenu hrvatsku istoriju. „Kako možete reći da su ljudi koji su osnovali Hrvatsku zajednicu 'Herceg-Bosnu' hteli da je pripoji Hrvatskoj, kada su ti isti ljudi u Skupštini BiH glasali za referendumsko pitanje kojim je omogućeno osamostaljenje Bosne i Hercegovine i mesec dana kasnije učestvovali u sprovođenju tog referenduma?“

Oni koji veruju da ta presuda dokazuje da je Hrvatska napala BiH, prema mišljenju istoričara Lučića, imaju svoj izgrađeni stav koji neće moći da promeni ni eventualna drugačija drugostepena presuda. Ako se potvrdi, presuda će bitno uticati na odnose Hrvata i Bošnjaka u BiH. „ Posebno ako imamo na umu da je za 1.500 Hrvata koje je ubila Armija BiH izrečeno ukupno šest godina zatvora na Haškom sudu“, zaključuje naš sagovornik.

Politički analitičar Žarko Puhovski je u programu Hrvatskog radija izjavio da Hrvatska, do eventualne drugačije drugostepene presude, treba da živi sa presudom zbog vojne intervencije u susednu državu, ali i time da je projekt „Herceg-Bosne“ osuđen kao projekt nastao na zločinu. Dodaje, važno je što je presuda donesena nakon što je Bundestag ratifikovao hrvatski pristupni ugovor sa Evropskom unijom. Uprkos očekivanjima, iz Nemačke je dolazilo najviše otpora i kritika pa bi sada Bundestag mnogo teže doneo tu odluku, misli Puhovski.

Autor: Siniša Bogdanić, Zagreb
Odgovorni urednik: Ivan Đerković