Hrvatska nepotrebno menja tok Save?

Sa oko 1.200 kvadratnih kilometara površine, Lonjsko polje predstavlja jedno od najvećih zaštićenih područja u Evropi, ali i jedno od najlepših. Ipak, sve to bi moglo da bude ugroženo ako se ostvare planovi hrvatske vodoprivrede, navodi jedan od najjačih nemačkih medija, ARD, u svom internet izdanju dnevnika. U kraćem prilogu (u trajanju od oko dva i po minuta), ovde je ukratko izložena cela priča oko novih regulatornih planova Hrvatskih voda koji bi prirodne tokove reka mogli da pretvore u uniformisani kanal, opásan kamenjem i takozvanim obaloutvrdama.

Razloge za ove poduhvate u filmu objašnjava direktor Parka prirode Lonjsko polje Goran Guguć. On navodi da „u Evropi praktično više nema tako velike reke koja je u svom središtu toliko dobro očuvana kao Sava. Ali Hrvatska očito ipak polako želi da stigne do četvrtog stepena rečnog saobraćaja, a da bi do toga došla, korito Save i njena dubina morali bi da se povećaju i prošire“.

ARD navodi da bi to značilo da bi ubrzo oko 400 kilometara prirodnog toka Save i Dunava trebalo da bude prošireno, ali da Hrvatske vode za sada još uvek čekaju na rezultate ispitivanja njihovih zahteva, odnosno, na dozvole. Stvar je u tome da bi planovi trebalo da budu odobreni pre ulaska Hrvatske u Evropsku uniju i pre nego što bi ona time postala i članica Veća prirode 2000 (tada više ne bi mogla, odnosno, smela na ovako brutalan način da menja zaštićena prirodna područja, prim. aut).

U video filmu se nakratko pojavljuje i Darko Biondić iz Agencije za plovne puteve koji kaže da su „zahtevi predati prema zakonu, te da ukoliko vlasti planove odobre pre ulaska u EU, da će onda valjda to ujedno i značiti da je cela stvar u skladu sa zakonom“.

ARD posebno naglašava da sudbina koja bi se mogla dogoditi Savi, isto tako preti i Neretvi, Dravi, Muri i Dunavu – područjima na kojima uprkos jedinstvenoj lepoti i zaštićenosti, hrvatske vlasti takođe nameravaju da izdaju dozvole za radove, odnosno, za plovidbu. Isto tako, u planu je navodno i kopanje kanala koji bi trebalo da poveže Savu i Dunav, čime bi, kako navodi ovaj nemački medij – „Hrvatska dobila svoj Suecki kanal“.

S druge strane, stručnjaci tvrde da uopšte ne postoji potreba za rečnom plovidbom po Savi ( kao ni po drugim rekama), pa time ni za proširenjem njenog korita, budući da se ovde beleži godišnji promet od svega 200 brodova.

Ko i zašto uopšte želi da promeni prirodni tok Save i ostalih reka i iz kojih interesa, u prilogu nemačke državne televizije kratko objašnjava Tibor Mikuška iz Društva za zaštitu ptica i okoliša Hrvatske. On kaže da, uprkos očiglednoj nerentabilnosti, vlasti planiraju da u regulaciju Save investiraju „oko 80 miliona evra, a kasnije još 4 miliona godišnje za troškove održavanja“.

„Ako malo bolje pogledate ko preispituje te zahteve, ko ih proverava, ko su ti veštaci, videćete da su to sve ljudi koji su na ovaj ili onaj način povezani sa Kancelarijom za vode. Stvarno možemo reći da je reč o korupciji u velikom stilu, ja bih rekao – o kriminalu“, rekao je za ARD Mikuška.

I na kraju, nemačka medijska kuća navodi da se Hrvatsko državno tužilaštvo, deo za sprečavanje kriminala i korupcije, zainteresovalo za celu priču i poslove Hrvatskih voda. A zaštitari prirode i nevladine organizacije se isto tako nadaju da će pritisak za očuvanje prirode stići i iz Brisela – završava svoju najnoviju priču iz Hrvatske ARD.

Autorka: Željka Telišman (ARD)

Odg. urednik: Nemanja Rujević