Hrvatska pri dnu evropskog „lanca ishrane“

Evropska komisija propustila je da 12. jula uvede vize za državljane Sjedinjenih Američkih Država i Kanade. Zvuči ludo, ali bi uvođenje viza Amerikancima i Kanađanima bilo tek sprovođenje reciprociteta. Jer po takozvanom delegiranom aktu iz 2001. godine liberalizacija slobodnog kretanja u Evropskoj uniji sprovodi se isključivo spram državljana onih zemalja koje prihvataju isti tretman za građane svih članica EU. SAD ipak nije ukinula vize za građane Hrvatske, Poljske, Kipra, Rumunije i Bugarske, dok Hrvati u Kanadu mogu bezvizno, dok državljani ostalih pobrojanih zemalja ne mogu.

Iz hrvatskih vlasti još uvijek nije objavljen stav o tom slučaju; razloge treba tražiti u činjenici da do daljnjeg traje mandat tehničke vlade koja vrši manji delokrug poslova. Ne misle svi tako, pa Davor Škrlec, hrvatski predstavnik u Evropskom parlamentu, iz poslaničkog kluba Zelenih, kaže za DW da bi Vlada Hrvatske što pre trebalo da stavi to pitanje na dnevni red Evropskog saveta, zajedno s ostalim pogođenim članicama EU. U slučaju ignorisanja, ove članice bi mogle da tuže Evropsku komisiju sudu u Luksemburgu.

Vlasti EU ne slušaju svoje građane

„Nažalost, poruka koja je poslata ide samo na ruku evroskepticima i protivnicima EU. Poručuje se da nisu sve članice ravnopravne i da je solidarnost kao jedan od moralnih stubova EU nakon izbjegličke krize još jedanput doživela težak udarac. Građani tih država članica s pravom se mogu osećati diskriminisanim“, smatra Škrlec. Ističe da su na dan objave rezultata referenduma u Velikoj Britaniji predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker i predsednik Evropskog saveta Donald Tusk izjavili da se EU mora više približiti svim svojim građanima i više ih slušati.

„To je samo jedna u nizu odluka Evropske komisije nakon Bregzita koje, nažalost, opovrgavaju izrečene stavove“, zaključuje Davor Škrlec. Upravo zato treba da usledi ozbiljna i koordinirana reakcija pogođenih članica, ali i civilnog društva, zbog diskriminacije njihovih građana u odnosu na ostale u EU. „No umesto takve promptne akcije, usledila je akcija Evropske komisije za sprečavanje Rumunije i Bugarske da usled razočarenja zbog viza posegnu za vetom na Sveobuhvatni ekonomski i trgovinski sporazum EU i Kanade (CETA).“

Dobri za „topovsko meso“

Davor Krile, politički komentator dnevnog lista Slobodna Dalmacija iz Splita, procjenjuje da se ovakva podela na manje i više vredne članice EU mogla i pretpostaviti. „Među zemljama EU definitivno postoje više i manje vredni staleži i klase“, tumači Krile, „a ovo je samo još jedan dokaz da su Hrvati pri dnu piramide i lanca ishrane.“ Nekakav patriotski impuls, mišljenja je ovaj medijski analitičar, apriorno nalaže pobunu protiv takvog stanja. Ali, po njegovu viđenju, osećaj samopoštovanja građani Hrvatske neće steći ako još jednom usmere svoj gnev samo prema Briselu.

„Ovih je dana, ne gubimo iz vida, predsednica Hrvatske naložila slanje pripadnika vojske na granicu s Rusijom. Ako naša državna administracija mirno prihvata da su Hrvati dobri za NATO-ovo i američko 'topovsko meso', a nisu dovoljno dobri za ukidanje viza, prva adresa za prigovore na to svakako nam nije i ne sme biti Evropska komisija", poentira Davor Krile. U iščekivanju bilo kakve reakcije, međutim, i on je skeptičan te drži da će interesi hrvatskih građana još jednom biti hladno zanemareni.