Hrvatska: Protesti protiv svih i svega

Svako ima pravo na proteste, ako se ne radi o nasilju i korišćenju govora mržnje – kao mantra ponavlja se proteklih dana u Hrvatskoj. Nakon već 12 protesta koji su održani u Zagrebu, još uvek je otvoreno pitanje da li je moguće i ovakvim demonstracijama popraviti društvo i socijalnu energiju kanalizovati u neke društvene promene?

Zemlja frustriranih – vladom i opozicijom

Dosadašnji protesti u Hrvatskoj pokazali su da su građani nezadovoljni aktuelnom Vladom, ali i opozicijom. Utoliko je Hrvatska zemlja frustriranih, nesigurnih i očajnih ljudi zbog vlasti kakvu ima, ali i zbog političke alternative koju ne vide. Građane je na ulice nagnala Vlada svojim besmislenim izjavama i nečinjenjem, prvenstveno u reformama koje je trebalo da nadvladaju ekonomsku krizu.

Brojni su primeri neodmerenih izjava, recimo u trenutku kada je na biro rada prijavljeno preko 330 hiljada nezaposlenih, tvrdnja premijerke Jadranke Kosor da se ljudi prijavljuju na Zavod za zapošljavanje zbog povlastica i da Hrvati neće rado u pastire. Već ta rečenica je zasigurno podstakla gotovo 70 odsto građana da u anketama podrže proteste širom Hrvatske.

Povrh toga, građani osećaju ono što ekonomski pokazatelji govore – živi se lošije, dok predsednica Vlade, na temelju većeg broja prodatih automobila (pokazalo se – najviše za službene potrebe), izjavljuje kako se „živi relaksiranije“.

Datum izbora bi pomogao smirivanju

Vesna Pusić, baš kao i ostali opozicioni čelnici, od Vlade, odnosno HDZ-a i njihovih koalicionih partnera, traže da se definiše datum parlamentarnih izbora kako bi se primirilo nezadovoljstvo naroda. Demonstranti viču „Jaco, odlazi“, misleći na premijerku Jadranku Kosor.

Od HDZ-a i od ostalih političkih stranaka, institucija, sindikata, Hrvatske privredne komore zahtevaju se državnički potezi, koji bi na kraju vodili boljitku svih segmenata društva, a ne partikularne mere kojima se pogoduje bankama, poslodavcima i drugima.

Ipak, činjenica je da i nedovoljno artikulisani zahtevi protestanata nisu uspeli da privuku širi krug građana da im se priključe na ulicama. Kod nekih demonstranata to izaziva bes prema sugrađanima pa se npr. u Zadru dobacivalo „je***a vas kafica“ onima koji su proteklu subotu iskoristili za jutarnji ritual ispijanja kafe u kafićima, a ne za učešće u protestima.

Svi drugi su „izdajice“

Demonstranti su nezadovoljni što im se nisu priključili sindikalci, koji i sami upozoravaju na sve gore ekonomske i socijalne uslove. Oni uzvraćaju da će to učiniti ukoliko Vlada ne odgovori na njihovih preko sto zahteva, među kojima je primarni onaj o kažnjavanju poslodavaca koji ne plaćaju radnike. Za demonstrante su sindikalci „izdajice“, baš kao i opozicione stranke. U opoziciji kažu da je njihovo mesto delovanja parlament, a ne ulica.

Profesor Berto Šalaj sa zagrebačkog Fakulteta političkih nauka tvrdi, međutim, da je veliko nezadovoljstvo među građanima posledica izgubljenog poverenja u političare, nezavisno od političkih opcija koje predstavljaju. Šalaj ističe da je na protestima evidentan i svojevrsni egzibicionizam ljudi željnih medijske pažnje ili vređanja vodećih političara kako bi se izduvali, kao i da među hrvatskim građanima postoje različite vrste nezadovoljstva koje nisu uperene u istom smeru.

Jedan deo građana nezadovoljan je onim što se događa oko Tihomira Purde i branitelja, a drugi ekonomskom situacijom. „Sve se to još nije slilo u neku koherentnu celinu, nije nađen neki vođa koji bi to nezadovoljstvo organizovao i iskazao ga, što bi mu onda dalo mnogo veću političku težinu“, smatra Šalaj.

Protesti koriste – Jadranki Kosor?

Profesor Robert Blažević sa riječkog Pravnog fakulteta upozorava pak da su razmere korupcije i kriminala u obolelom hrvatskom društvu zastrašujuće, pa mu treba i radikalna terapija. „Postojeća vlast na čelu s Jadrankom Kosor nema sposobnosti i znanja, niti prave volje da izvuče zemlju iz blata, a nisam baš siguran ima li ih i postojeća ‘kilava’ opozicija.“, kazao je Blažević. On tvrdi da je najgori mogući scenario da ulica počne rešavati hrvatske probleme, što nije isključeno.

Svi su analitičari saglasni da neartikulisani protesti sami po sebi idu u prilog vlasti, jer ne osvajaju poverenje i interes građana, ne omogućavaju im da se solidarišu s onima koji protestuju i svode demonstrante na čudake. Hoće li ovi protesti završiti tako ili će ipak pokrenuti neke promene u hrvatskom društvu – niko ne želi da procenjuje.

Autorka: Gordana Simonović, Zagreb

Odg. urednik: Nemanja Rujević