Hrvatska: Stranačka pljačka budžeta

Finansiranje političkih stranaka u Hrvatskoj godinama se povlači kao jedna od kritičnih tačaka njihovog delovanja i javne kontrole istog. Zakonske mere pri tome su tek od prošlog izbornog ciklusa delom stale na kraj netransparentnim tokovima novca prema stranačkim blagajnama. Izuzev razdoblja predizbornih kampanja, stranke svoj svakodnevni rad – osim članarinama – finansiraju uglavnom iz javnih budžeta, državnog i lokalnih, a srazmerno rezultatima koje su ostvarile na glasačkim mestima.

Ali postoje i drugi, manje vidljivi načini crpljenja javnog novca u tu svrhu. Jedan od njih, zacelo vrlo značajan, postao nam je vidljiv kad je redakcija DW-a došla u posed dva dokumenata iz kutinske „Petrokemije“. U devetočlanom nadzornom odboru te fabrike veštačkih gnojiva od prošle godine, naime, učestvuju i dva člana Hrvatske narodne stranke, Sonja Ivoš i Ivan Nekvapil.

„Petrokemija“ odbila neprincipijelnu saradnju

Njih dvoje su tako lane zatražili da im „Petrokemija“ oduzme 25 odsto od naknade za rad u nadzornom odboru, koja iznosi 2.000 kuna, i da tih 500 kuna, dakle, uplati direktno na račun HNS! Ivoš je navela i nedvosmislenu svrhu transakcije: članski doprinos. Obratili smo se tim povodom Tomislavu Pelinu, portparolu kutinske firme, koji nam je rekao da je „Petrokemija“ ipak nastavila da celokupan iznos naknade uplaćuje isključivo na račune Ivoš i Nekvapila, kao što je slučaj i sa preostalih sedmoro članova odbora.

Sonju Ivoš nismo uspeli da čujemo, dok smo s Ivanom Nekvapilom telefonski nakratko porazgovarali, ali izričito nam je zabranio da njegove reči citiramo u ovom tekstu, dodajući kako je HNS ionako pod medijskim pritiskom. Za pretpostaviti je da mu svejedno neće smetati što ćemo preneti jednu njegovu tvrdnju koja ide u prilog toj stranci: tamo nikog ne teraju da uplaćuje deo naknade za rad u stranačku blagajnu, mada običaj nalaže političarima da tako postupe.

Misteriozno ponašanje HNS-a

S portparolkom HNS Renatom Potočnik uspostavili smo telefonski kontakt, ali doznali smo samo da u centrali stranke ne znaju broj svojih članova u raznim nadzornim odborima. Na sledeće naše pitanje upućeno e-mailom, o broju onih koji uplaćuju opisani dio naknade stranci, te o ukupnom iznosu tako prihodovanog novca, nismo dobili odgovor niti smo se više uspeli telefonski čuti s Potočnik. Više uspeha imali smo s Ivanom Grljak, portparolkom SDP-a, HNS-ovog jačeg koalicionog partnera na vlasti.

Grljak nam je, pak, rekla da se opisana praksa u njenoj stranci ne primenjuje, već da članovi stranke plaćaju članarinu srazmerno prihodu koji ostvaruju na ime pripadnosti SDP-u. Ostatak članstva, recimo studenti, penzioneri ili nezaposleni, plaćaju tek simbolični doprinos. Ali, ostali smo s otvorenim pitanjem o količini javnog novca koji stranke uspevaju indirektno, na ovaj ili onaj način, da preliju na svoje račune. O tome se očigledno u javnosti ništa ne zna, a ni stranke poput HNS-a nisu voljne da o tome govore.

Nepoznat broj nadzornih odbora

Možemo se upustiti u neobaveznu projekciju, međutim, samo radi ovlašne ilustracije stanja stvari. Broj preduzeća, odnosno trgovačkih društava s nadzornim odborima u Hrvatskoj nije poznat; ne postoji pripadajući registar, posredi je svojevrsna siva zona. Radi se svakako o stotinama adresa na državnoj i lokalnim nivoima, s ukupno itekako relevantnim udelom javnog vlasništva nad njima. Konkretni podaci poznati su za samo sedamdesetak najznačajnijih među njima.

U tim su preduzećima dva rečena koaliciona partnera protekle godine namestila 155 svojih članova, s omerom od dva SDP-ova prema jednom HNS-ovom. Prethodna, HDZ-ova vlada, odredila je bila maksimalni iznos naknade od 2.000 kuna po članu nadzornog odbora, ali SDP i HNS su poništili tu odredbu, pa je u međuvremenu iznos naknada u delu preduzeća zacelo već porastao. Takođe, upada u oko činjenica – već komentarisana u medijima – da HNS uspeva da namete izrazito visok udeo svojih članova u nadzornim odborima, s obzirom na unutarkoalicioni odnos po izbornim rezultatima.

Na svakih sto članova, a uz iznos od 2.000 kuna naknade, HNS tako prihoduje 50 hiljada kuna (više od 6.500 evra) mesečno. Svakako nije reč o glavnom dobitku za stranku iz takvog izvora, budući da se vrednost pozicija kao što je članstvo u nadzornom odboru ogleda prvenstveno u kontroli rada velikog broja preduzeća, kao i podeli funkcija lokalnom stranačkom kadru. Ipak, nije reč o zanemarljivom novčanom iznosu, pogotovo uzmemo li u obzir da se radi o javnim sredstvima.

Neprimereno upravljanje strankama i privredom

Goran Čular, docent na Fakultetu političkih nauka u Zagrebu, smatra da nije reč o nezakonitom ponašanju HNS-a ili bilo koje stranke koja slično postupa. Ali, složio se s tezom da se ipak o radi o podržavanju paralelnog sistema finansiranja stranke javnim novcem, i da bi s takvom praksom javnost trebalo da bude detaljnije upoznata. Takve oblike finansiranja poznaju i neke zapadnjačke zemlje, saznali smo, ali je tok novca pri tom u načelu transparentan.

„U politikologiji je to poznato kao indirektno državno finansiranje. Ipak nije u redu očekivati da preduzeća direktno uplaćuju novac strankama, a takođe ne treba gubiti iz vida da takav mehanizam podstiče stranke na posredno povećavanje iznosa naknada“, izjavio je Čular za DW. I naš sagovornik je primetio da je posredi model koji bi se morao regulisati u vidu donacije članova stranci. U hrvatskom slučaju, kao što se može primetiti, nije regulisano gotovo ništa što se posebno u kriznim vremenima čini neprimerenim načinom upravljanja strankama i, konačno, privredom.

Autor: Igor Lasić, Zagreb
Odg. urednik: Nemanja Rujević