Hrvatskoj smeće gori pod petama

Veliki požari u Dalmaciji protekle sedmice ukazali su između ostalog na trajnu opasnost po javno zdravlje i ekologiju: neprimerena odlagališta otpada u urbanim centrima i županijskim sedištima. Karepovac u Splitu se pretvorio u hroničan problem i sramotu za jednu evropsku zemlju u 21. veku. On je opšta pretnja i dok ne gori, a kamoli onda kad ga dohvati nekontrolisani plamen. Zagrebačka odlagališta Jakuševac i Jankomir takođe su čest predmet kritika zbog krajnje zastarelog pristupa zbrinjavanju otpada. Ili pak Dubrovnik, gde se nedavni predlog gradnje Centra za upravljanje otpadom pokazao dubioznim iz više razloga.

Obično je uvek reč o ista dva problema: zastarelom tretmanu otpada i osetljivoj lokaciji kao što je recimo porozni krški teren. No temeljni nedostaci vezani su prvenstveno uz pristup otpadu kao nečemu što treba zakopati ili spaliti, umesto naprednih metoda razvrstavanja i reciklaže ili ponovne upotrebe. Povrh svega, poslednjih se sedmica iznova aktualizuje projekat budućeg odlagališta radioaktivnog otpada na Trgovskoj gori pokraj Dvora na Uni. Zbog toga je ponovo došlo do negativnih reakcija iz Bosne i Hercegovine, ali i od hrvatskog lokalnog stanovništva.

Igru još uvek vodi – smetlarska mafija

Fizički hemičar Stanko Uršić, profesor Farmaceutsko-biohemijskog fakulteta u Zagrebu u penziji, jedan je od najupućenijih analitičara tretmana otpada u zemlji. „Opasnost će trajati sve dok ritam rešavanja problema bude određivala, kao što narod kaže, 'smetlarska mafija'“, smatra on. Bit problema po njemu leži u dva aspekta: prvo treba naučiti razliku između otpada i smeća koje pak nastaje tek mešanjem otpadnih segmenata. „A otpad su ostaci tvari ili stvari u komunalnom životu“, nastavlja Uršić, „koji se, odvojeno prikupljeni, mogu vratiti u novu upotrebu. Odvojeno prikupljanje je fundamentalni ekološki ključ rešenja, a to je i ono što traži EU.“

„Podvala je 'smetlarske mafije' da sve ono na odlagalištima zovu 'mešani komunalni otpad'. Jer to je smeće, potpuno neupotrebljivo i izvor je svih problema u sektoru. Stvaranje smeća je nepovratni i nepopravljivi problem, dok se otpadom danas normalno upravlja u svim segmentima. To je takozvana kružna ili resursna ekonomija, danas takođe mera civilizovanosti ili moderniteta, nasuprot varvarskoj antiekološkoj zatucanosti s pravljenjem smeća“, rezolutno iznosi ovaj stručnjak za DW. A što se tiče odlagališta komunalnog otpada, on je uveren da će i dalje stalno postojati opasnost od mogućih katastrofa poput one na Karepovcu ako se nastavi dosadašnja praksa.

Kad je posredi projekat na Trgovskoj gori namenjen otpadu niske i srednje radioaktivnosti – dakle ne na primer za gorivu iz reaktora – Uršić veruje da bi rešenje valjalo tražiti u dogovoru dveju država. Time bi se sprečilo da takve teme postanu predmet političkih ucena. „Dve države bi mogle da zajednički nastupe prema nekoj od nuklearnih sila koje imaju dovoljno prostornih i drugih resursa – Rusija ili Kina, recimo – i ugovoriti prenos takvog otpada u neku od njih. Jasno, trebao bi nam i dogovor oko troškova i ostalog, što pretpostavlja uzajamno razumevanje i priznavanje interesa.“

Ima i većih problema

Slaven Dobrović, profesor na Katedri za inženjerstvo voda i životne sredine zagrebačkog Fakulteta mašinstva i brodogradnje te donedavni ministar zaštite životne sredine i energetike, mišljenja je da pitanje Trgovske gore uopšte nije problematično. „To nije bilo u mojoj ministarskoj nadležnosti, ali razgovarao sam i o tome s kolegom iz BiH. Radi se o ostacima medicinske, vojne i protivpožarne opreme koji se danas odlažu usred Zagreba, u lošim uslovima za razliku od onih koji bi postojali na Trgovskoj gori. Mislim da je, poređenja radi, problem rafinerije u Bosanskom Brodu puno veći za obe strane, u ekološkom i zdravstvenom pogledu.“

Ali, kad je posredi komunalni otpad, Dobrovićevi stavovi su više nego poznati jer ga i nevladini aktivisti u Hrvatskoj smatraju dosad najkompetentnijim sektorskim ministrom. „Mislim da i na lokalnom nivou ipak sve više raste politička volja da se pristup otpadu korenito osavremeni. Uostalom, treba znati da će i nova regulacija navoditi političare u tom smeru. Ranije su načelnici opština i gradonačelnici trošili nekoliko desetina kuna po toni odbačenog smeća u svom odlagalištu, a ubuduće će za zbrinjavanje nerazvrstanog otpada u županijskim centrima plaćati stotine i stotine kuna pa će svakako nastojati da takvih ostataka bude što manje“, zaključuje Slaven Dobrović.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android