I šta sad, gospodine Dragi?

Pre dve godine je šef Evropske centralne banke (ECB), jednom rečenicom spasio zajedničku valutu više zemalja Evropske unije. Pred međunarodnim investitorima, on je na jednom susretu u Londonu rekao: „ECB će učini sve što bude bilo potrebno, kako bi evro ojačao.“ Time ne samo da je zatvorio krug špekulacija o raspadu monetarne unije, nego je i većinu prezaduženih zemalja oslobodio pritiska u sprovođenju teških strukturnih reformi.

Problemi sa Francuskom i Italijom

Francuski predsednik je brže-bolje sebi dozvolio nedosledno sprovođenje mera, pa je nažalost i danas tamo gde je bio pre dve godine. U Italiji se reforme uporno odlažu. Treći premijer ove članice EU, samo je delimično u delo sproveo ono što od njega očekuju evro-partneri. Upravo zbog tako nestabilnih ekonomskih prilika u doskora privredno veoma jakim evropskim državama, stagnira kompletna evro-zona.

Istovremeno, i nivo inflacije je sve manji i manji. Poslednje prognoze nadležnih u Evropskoj uniji, govore o svega 0,3 odsto. Zbog toga računica kako će ove godine u evrozoni biti ostvaren privredni rast od dva odsto, više ne važi. Ozbiljne probleme u narednih par meseci mogao bi da izazove upravo pad cena. Niko više sa sigurnošću ne može da isključi ni mogućnost recesije u pojedinim državama evrozone. Zato su svi pogledi uprti u Dragog. „Super Mario“ će u četvrtak, 4. septembra, nakon zasedanja Saveta Evropske centralne banke, izaći pred novinare i reći, kakve su prognoze i šta zaštitnici EU valute nameravaju da preduzmu.

Smanjiti kamatne stope ili kupovati obveznice?

Dodatno zatezanje na kamatnim stopama je zapravo nemoguće. Umanjivane su u više navrata. Evropska centralna banka je početkom juna to već učinila, spustivši ih na rekordno niski nivo od 0,15 odsto. Stiče se utisak da je monetarna politika Unije pred krahom.

Postoji još jedan scenario koji bi možda mogao da pospeši promet unutar evro-zone. Na primeru Sjedinjenih Američkih Država se strategija kupovine državnih obveznica pokazala ispravnom. Quantitative Easing (QE) je u Americi neodlučne investiture podstakao na ulaganja, što se odrazilo i na privredni razvoj zemlje.

Ipak, u evro-zoni tako nešto nije lako izvesti jer su u opticaju obveznice 18 država članica Unije. Koje bi ECB trebalo da kupi? Proporcionalno gledano čuvari evra morali bi pre svega da se fokusiraju na nemačke obveznice. Ali to nema nikakvog smisla. Za nemačku privredu se kaže da je robusna i podrška ECB joj ne bi mnogo pomogla. S druge strane, ako se nadležni odluče isključivo za kupovinu obveznica zemalja evrozone, kao što je to bio slučaju u prošlosti, signal koji će na kraju doći do investitora neće biti preterano pozitivan. Uostalom, ukoliko se sa tom praksom nastavi, ispašće da finansiranje država omogućavaju jedino intervencije Evropske centralne banka, što je, na kraju krajeva u suprotnosti statute ove institucije, a i u Nemačkoj će naići na veliko protivljenje.

Povratak podstrekivača plamena

I sa kupovinom obveznica određenih preduzeća bi bilo isto. Za tzv. otkup dugova, neke solidno jake nemačke kompanije, interesovanja ima dovoljno. Nasuprot tome, tržište srednjih preduzeća u Italiji je isuviše malo. Ako bi ECB intervenisala, obveznice se brzo razgrabile. I opet, takav korak narušava pravila o zaštiti konkurencije.

Ta opcija, po svemu sudeći, nije u viziru nadležnih u Evropskoj centralnoj banci. Umesto kupovine akcija pojedinih preduzeća, u fokusu su ozloglašeni kreditni fondovi i sporne hipotekarske garancije (ABS), koji su zbog svoje netransparentnosti i doveli do ekonomske krize. Na sreću, evropsko tržište je u međuvremenu za ABS postalo neatraktivno, pa se gotovo ugasilo.

Ipak, izgleda da Mario Dragi ovo tržište želi ponovo da oživi. On je to prilikom susreta sa zvaničnicima međunarodne investicione kompanije „Blekrok“ (iz Sjedinjenih Država) već nagovestio. Pripreme za to još uvek traju, tako da se ne očekuje da Dragi, koliko već ovog četvrtka otkrije detalja programa, ali će verovatno izneti detalje strategije Evropske centralne banke i izraziti spremnost za kupovinu akcija.

Time postaje jasno da će pojedine evropske banke i dalje moći da računaju na velikodušne povlastice zaštitnika evra. Već tokom ovog meseca ECB će na raspolaganje dati oko 400 milijardi evra, namenjenih stimulativnim kreditima za razvoj privrede.

To što evro slabi nikog ne uzbuđuje?

Dok stručna javnost polmiše o efektima ili kontraefektima evropske monetarne politike, neki su u evro-zoni oduševljeni sporednim posledicama, a to je slabljenje evra u odnosu na američki dolar – sa tendencijom daljeg pada.

Usled takvih promena deviznog kursa, padaju cene raznih proizvoda u evro-zoni i jača konkurentnost zemalja Evropske unije. Istovremeno, slabljenje evra povećava troškove uvoza, što bi moglo da „podgreje“ inflaciju. Za to vreme, Evropska centralna banka razbija glavu kako da omogući dodatno pumpanje novca na evropsko tržište, a američke Federalne rezerve nagoveštavaju povlačenje ručne. Ali dok se to ne dogodi, očekuje se dodatni pad vrednosti evra (barem još neko vreme). Kako god, mnogi evropski političari biće veoma zahvalni Mariju Dragom, ako šefu Evropske centralne politike pođe za rukom (ponovo) da izdejstvuje nemoguće i to bez sprovođenja radikalnih reformi.