I Švajcarska zavisi od evra

Ciriška ulica Banhof – najpoznatija šoping zona u Švajcarskoj, poznata i kao „Milionerska milja“, prepuna je luksuznih predmeta i kupaca spremnih da za njih plate. Ali, uprkos očiglednom bogatstvu, ekonomski problemi uz samu granicu, izazivaju nemir i u Švajcarskoj i tamošnji građani kažu:

„Bude li bilo problema sa evrom, biće problema i ovde. Naša ekonomija jeste dobro izbalansirana, ali isto tako zavisimo od situacije spolja.“

„Svi žele švajcarski franak tako da i mi imamo problema sa izvozom.“

„Ako je 500 miliona ljudi oko vas u problemu, i vi ste…“

Neke članice Evropske unije sa zavišću gledaju u Švajcarsku, verujući da tu zemlju od zbrke u evro-zoni štiti jak. Ipak, unutar zemlje, stvari nisu tako ružičaste. Stručnjaci očekuju stagnaciju ekonomije jer je rast pao ispod pola procenta. Glavni ekonomista Švajcarske biznis federacije, Rudolf Minš, objašnjava kako bi do ovog moglo doći:

„Švajcarska ekonomija je veoma integrisana u evropsko tržište i naša preduzeća veoma su zavisna od toga šta se tamo dešava. Približno polovina našeg izvoza odlazi u evro-zonu, skoro 60 odsto u Evropsku uniju. Čim dođe do recesije u Evropu, to je korak natrag i za Švajcarsku ekonomiju i verovatno ćemo i mi zapasti u recesiju.“

Otpuštanja u 2012?

Osnovana pre više od 120 godina „Žake tehnolodži grup“ (Jaquet technology group) pravi je primer industrije po kojoj je Švajcarska poznata - precizni inženjering. U njihovom sedištu u Bazelu, kompanija proizvodi vrhunske senzore brzine za svetsko tržište.

„Prošle godine smo se koncentrisali na merenje brzine rotirajućih mašina - od parne turbine u nuklearnim elektranama do dizel motora u putničkom vozilu“, objašnjava menadžer firme Markus Ajgenman. Iako godinama beleže rast Ajgenman je zabrinut zbog pada evropskog tržišta: „Izvozimo blizu 90 odsto naših proizvoda i videli smo dosta potresa na tržištu valuta. Sada ima mnogo nesigurnosti na tržištu i to je dovelo do manje porudžbina, posebno u Evropi.“

Ajgenman se nada da će kompanija uspeti da se sa tim izbori. Deo proizvoda za evro-zonu već je preusmeren u Aziju, a jedan deo opštih troškova, uključujući i plate, počeli su da isplaćuju u evrima. Ali to nisu dobre vesti za švajcarske radnike, kaže Hans Hartman iz Švajcarske radničke asocijacije: „Stotine ljudi gubi posao, posebno u proizvodnji mašinskih alata kao i u hemijskoj industriji. Ako se situacija ne popravi, plašim se da bi u 2012. čak 20.000 ljudi moglo da ostane bez posla u mašinskoj industriji.“

Tržište na minimumu

I Švajcarcima je jasno da to što su van Evropske unije ne znači da su pošteđeni evropske ekonomske sudbine. Štaviše, ekonomista Rudolš Minš, kaže da to što imaju jaku valutu umesto nestabilnog evra ne pomaže: „Nema besplatnog ručka. Mi smo van evro-zone, ali smo direktno pogođeni jer je potražnja sa tih tržišta manja. Franak nije samo jak, već i precenjen za približno 10 procenata, a to je mnogo, posebno za izvoznu industriju. Ona mora da smanji troškove kako bi zadržala prisustvo na evropskom tržištu, a to je težak posao.“

Švajcarske kompanije su uvek stajale pred tim izazovom: kako prodati robu koja je u poređenju sa drugim proizvođačima skuplja? Obično im je to polazilo za rukom tako što su nudili veći kvalitet. Najsvežiji podaci, međutim, ukazuju na to da je tržište doseglo svoj minimum. Ako Švajcarska ne bude mogla da proda dovoljno robe, ni oni kupci u prepunoj ulici Banhof u Cirihu neće moći da kupuju. Ako se evropski ekonomski problemi nastave, to će zaboleti i Švajcarce.

Autorke: Imodžen Foulks / Daniela Vranković
Odgovorni urednik: Ivan Đerković