I Evropska unija se približava Kubi

Bio je to susret na najvišem nivou u istoriji Evropske unije i Kube. Šefica EU za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini susrela se s ministrom spoljnih poslova Kube Brunom Rodrigezom. Ona je tom prilikom izjavila da je „Kuba u interesantnoj fazi“ i da „Evropska unija ima ogroman interes da unapredi međusobne odnose“.

Otkako je 2008. Raul Kastro na čelu Komunističke partije nasledio svog brata Fidela, režim u Havani svako malo iznenađuje novim koracima ka otvaranju planske privrede. U decembru prošle godine je, zajedno sa Barakom Obamom, najavio kraj 50 godina ledenog doba između Havane i Vašingtona.

Nakon toga, trebalo je da se ponovo uspostave diplomatski odnosi između te dve ideološki neprijateljske zemlje, kao i da se otvore ambasade. Osim toga, trebalo je da se obavi i razmena političkih zatvorenika, a da SAD nastave sa ublažavanjem trgovinskog embarga za to karipsko ostrvo. Taj korak je širom sveta ocenjen kao veliki proboj i zaokret.

Pregovori bez Kubanaca

Kubanska opozicija pak strahuje da bi i ta nova politika mogla jednostavno da prođe pored kubanskog naroda. „Svaki demokratski političar koji dolazi na Kubu trebalo bi da se sastane s predstavnicima demokratskih organizacija kubanskog društva“, kaže Karlos Paja predstavnik opozicione partije „Hrišćanski slobodarski pokret“ (MLC).

„Ako je otvaranje Kube zaista u interesu Evropske unije, onda bi ona morala da se založi za dijalog između vlasti i opozicije“, dodaje Paja, brat pokojnog Osvalda Paje koji je bio osnivač partije.

I Elijas Amor, potpredsednik „Kubanske liberalne unije“ (ULC), strahuje da bi prebrza normalizacija mogla samo da posluži opstanku režima. „Trgovinska razmena koristi samo režimu jer privatno vlasništvo ne postoji. Sami Kubanci će od svega toga vrlo malo da profitiraju“, kaže taj ekonomista.

Evropska unija je svoje ciljeve u politici prema Kubi definisala još 1996: prelazni proces ka pluralističkoj demokratiji, poštovanje ljudskih prava i osnovnih sloboda kao i prosperitet kubanskog naroda - tako barem stoji u tada donesenom „zajedničkom stavu“.

„Problem je, međutim, u tome“, kaže Elijas Amor koji kao disident živi u Španiji, „što je EU uvek bila velikodušna po pitanju ljudskih prava. Ali, taj 'zajednički stav' nikada nije konsekventno sproveden u delo.“

Slab pritisak EU

Suzane Gracijus, nemačka ekspertkinja za Kubu, ima drugačije mišljenje. „Političkog pritiska na kubansku vladu je bilo, ali on nikada nije doneo ništa.“ Kuba je 2003. bila skoro primljena u „Kotonski sporazum“, koji je Brisel sklopio sa 77 afričkih zemalja, kao i sa zemljama karipskog i pacifičkog prostora, a kojim se obezbeđuju olakšice za izvoz robe na evropsko tržište. Međutim, Evropska unije je suspendovala dalje pregovore nakon što je Kuba pogubila trojicu disidenata, a više od 70 oštrih kritičara režima stavila iza rešetaka.

Kao sledeću reakciju, Evropska unija je zabranila diplomatske odnose na visokom nivou i demonstrativno uspostavila odnose sa protivnicima režima. Evropski parlament dodelio je 2002. godine nagradu „Saharov“ za slobodu mišljenja Osvaldu Paji, zatim, 2006, organizaciji za ljudska prava „Damas de Blanko“ oko koje su okupljene supruge uhapšenih disidenata, i 2011. borcu za ljudska prava Giljermu Farinasu.

Nakon što je Kuba oslobodila deo disidenata, EU je ublažila sankcije, da bi ih 2008. potpuno ukinula. Otada je Evropska unija, prema podacima Ministarstva spoljnih poslova Nemačke, uplatila Kubi oko 90 miliona evra razvojne pomoći, a mnoge države-članice EU sklopile su bilateralne ugovore s Kubom.

Zaboravljena zlodela

Kubanski protivnici režima kritikuju ta približavanja jer ona, smatraju, ne dovode do poboljšanja ljudskih prava na Kubi. Veoma hvaljene reforme Raula Kastra ne mogu se, kažu, smatrati argumentom. „Promene su ograničene i može se reći sramotno male. One ne uključuju političke promene i nisu ono što je Kubi potrebno“, kaže Rene Gomez, disident koji živi u Havani.

Čak se i u konkretnim slučajevima očigledno odvraća pogled: 2012. je na jednom regionalnom putu umro uvaženi kubanski aktivista za ljudska prava Osvaldo Paja pod do sada nerazjašnjenim okolnostima. No, iako je Havana odbila nezavisnu istragu povodom tog slučaja, ipak je tokom proleća 2014. postignut dogovor o pregovorima predstavnika obeju strana.

Evropska unija možda pokazuje zainteresovanost za Kubu, kao što je uoči svoje posete i izjavila Mogerini, ali „Evropska unija za Kubu igra sporednu ulogu u odnosu na onu koju zauzimaju Sjedinjene Države i Venecuela“, kaže ekspert za Latinsku Ameriku Gracijus.

Kubanska opozicija ne želi da samo SAD zauzmu oštar stav prema režimu, već da se u tom smislu snažnije angažuje i Evropska unija. Ali Venecuela i, u međuvremenu veliki investitori na Kubi – Brazil i Kina, vrlo verovatno to neće uraditi.