„I Gebels je zvao štampu lažljivom“

„Lažljiva štampa“ (Lügenpresse) je zapravo jedan od mnogih omalovažavajućih izraza koji su u upotrebi na društvenim mrežama i mnogim alternativnim medijima u Nemačkoj. Ti izrazi se odnose pre svega na jaku antirusku i proameričku propagandu prisutnu u izveštavanju i komentarisanju sukoba u Ukrajini. Ali, baš izraz „lažljiva štampa“ je postao i jedan od ključnih natpisa na transparentima pokreta Pegida (Patriotski Evropljani protiv islamizacije Zapada). Sada je žiri (tim lingvista iz Darmštata) koji već decenijama proglašava najružniju reč – ili bolje reći, nereč - godine u Nemačkoj, odlučio da to za 2014. bude upravo izraz Lügenpresse.

Žiri je u obrazloženju naveo da je pomenuti izraz „još u Prvom svetskom ratu bio centralni borbeni pojam i služio je nacionalsocijalistima za difamiranje nezavisnih medija“. Dalje se navodi da „taj istorijski naboj izraza nije poznat većini onih koji ga skandiraju na demonstracijama“ i da je baš zato ova sintagma „posebno perfidno sredstvo onih koji je ciljano primenjuju“. Zanimljivo je da žiri ove godine prilikom odlučivanja nije rukovodio brojem pristiglih predloga, već nekim sopstvenim opservacijama. Evo kako su na odluku žirija reagovali nemački dnevni listovi:

„Pojam lažljiva štampa je zlomislen – iako ga štiti sloboda mišljenja. On vređa čitavu jednu branšu. Oni koji žele da brane Zapad istovremeno vređaju slobodnu štampu – to je jedna od mnogih protivrečnosti pokreta Pegida“, piše list Štutgarter nahrihten (Štutgart): „Potpuno objektivno izveštavanje je teško, ako ne i nemoguće. Zapisivanje svega je približavanje stvarnosti. A to novinarima često ne uspeva [...] Novinari prave greške. Ko to ne čini? Ali oni znaju i da se dozovu pameti. Tome i služe pravila novinarskog kodeksa. Prvi i najvažniji princip novinarskog rada glasi: Poštovanje istine, čuvanje ljudskog dostojanstva i istinito obaveštavanje javnosti su najvažnije zapovesti štampe. Lažovi bi propisali sebi drukčije principe.“

Dnevnik Nordvest cajtung (Oldenburg) piše da je „retko kada izbor za nereč godine bio tako brz, tako aktuelan i tako ispravan [...] Naravno da ima onih koji su taj izraz preuzeli bez mnogo razmišljanja. Ali njih treba podsetiti da je taj izraz svojevremeno upotrebljavao i izvesni gospodin Gebels – sa (kao što je poznato) užasnim posledicama i to ne samo po štampu. Onaj ko upotrebljava izraz lažljiva štampa, svesno ili perfidno, u svoj njegovoj agresivnosti, tome nije mnogo stalo do demokratije.“

Komentator lista Merkiše odercajtung (Frankfurt na Odri) smatra da pojam lažljive štampe zastupa i mnoge druge pojmove koje protivnici demokratije, tolerancije i slobode mišljenja pokušavaju da poseju među ljude. Svakom je prepušteno da sam odlučuje o tome kakvim će se jezikom služiti. Baš kao i – koga će slediti. Kada na demonstracijama Pegide u Drezdenu nekoliko desničara izvikuje parole o lažljivoj štampi, niko ne mora da im se pridruži.“

Tiringiše landescajtung (Vajmar) naziva „problematičnim to što se mnogobrojni ljudi osećaju pozvanim da skandiraju termin koji su upotrebljavali nacisti. S jedne strane, mnogi iz Peginde ne žele da budu strpani u istu vreću sa desničarima. S druge strane, oni zajednički demonstriraju sa ljudima koji se – bez obzira na zvanični program Pegide – slobodno koriste nacističkim žargonom. Vređaju političare i novinare kao izdajnike naroda. U redu je to što se kritički gleda na to kako oni biraju reči. I to što je lažljiva štampa postao najružniji izraz godine – zaslužuje pohvalu. Kada se mediji paušalno optužuju, samo zato što ne prenose mišljenje koje neko smatra ispravnim, to nije pristojno.“

„Nije slučaj to što je ovaj izraz oživeo u Drezdenu na demonstracijama Pegide“, piše Miteldojče cajtung (Hale): „On u svojoj stogodišnjoj istoriji nije izgubio ništa od svog besmisla, pa tako ni od svoje atraktivnosti za stanare duhovnog podruma [...] Želimo da izraz lažljiva štampa uskoro izumre, a nek nam poživi dodela najružnijeg izraza godine...“