I konje jedu, zar ne?

Za sada još nije poznato ni ko je odgovoran, niti koje razmere su zaista razmere skandala s konjskim mesom. Ali Evropska unija radi punom parom na prikupljanju informacija. Komesar EU za potrošnju Tonio Borg predložio je, nakon hitnog sastanka u Briselu s predstavnicima zemalja u kojima je skandal otkriven, da bude urađen DNK-test goveđeg mesa širom Evrope. To bi pomoglo u utvrđivanju da li je reč o lažno deklarisanom goveđem mesu. O tom prijedlogu bi trebali da odluče stručnjaci iz svih 27 zemalja članica Evropske unije na sastanku u petak (15.2). Rezultati istraživanja bi mogli biti javnosti predstavljeni polovinom aprila.

Nepoznato poreklo

Skandal s konjskim mesom koje je bilo deklarisano kao goveđe, započeo je u stvari još pre mesec dana. Tada su tragovi konjskog mesa pronađeni u nekim hamburgerima koji su, kao duboko-smrznuti proizvodi prodavani u nekim lancima supermarketa u Velikoj Britaniji i Irskoj. A prošle nedelje testovi su pokazali da je konjsko meso korišćeno i pri proizvodnji duboko-smrznutih lazanja, delimično čak i 100 odsto čisto konjsko meso, bez imalo govedine. Prvi tragovi koji su tokom dosadašnje istrage utvrđeni vode do francuskih proizvođača koji koriste i meso uvezeno iz Rumunije.

Ni nadležne službe u Francuskoj, ni u drugim državama Evroske unije za sada ne znaju tačno od kada traje prevara s konjskim mesom kao ni pravi obim prevare. Rumunski premijer Viktor Ponta je u međuvremenu izjavio da su testovi pokazali da ni jedna firma na području Rumunije nije prekršila pravila Evropske unije.

Prevara kupaca bez posledica po zdravlje

Skandal se proširio i na Nemačku. Rukovodstvo lanca samoposluga „Real“ saopštilo je da je u analizi uzoraka lazanja u njihovim supermarketima pronađeno konjsko meso. Ti proizvodi povučeni su iz prodaje. „Ta mera doneta je preventivno, u ovom trenutku ne postoje indicije o zdravstvenom riziku za potrošače“, naglasilo je rukovodstvo „Reala“. I lanci samoposluga „Edeka“ i „Kajsers“ takođe su preventivno povukli iz prodaje duboko zamrznute proizvode koji sadrže meso. Da li ti proizvodi sadrže konjsko meso nije utvrđeno.

Radi se i o obmani potrošača, objašnjava za Dojče vele Arijane Girnt, referentkinja Ministarstva za zaštitu potrošača za odnose s javnošću: „To predstavlja prekršaj Zakona o prehrambenim proizvodima“.

Odakle šta dolazi

Za portparola nemačkog ogranka „Grinpisa“ (Greenpeace) Jirgena Knirša, taj skandal pokazuje nedostatak pravila o označavanju prehrambenih proizvoda u Nemačkoj. Poreklo i transportni putevi namirnica vrlo su nejasni, kaže on: „Potreban nam je jasan sistem označavanja koji omogućava da se prati puta nastanka nekog proizvoda od početka do kraja.“ Taj stručnjak u razgovoru za DW naglašava: „Nije dovoljno samo znati šta se u nekom proizvodu nalazi, već i odakle meso potiče.“

Tehnika koja je za to potrebna već nam stoji na raspolaganju, kaže Knirš, ali se ne koristi kako bi se sprečili dodatni troškovi. Tako, na primer, sistem „F-Trace“ omogućava potrošačima da put nekog proizvoda prate u celini, od poljoprivrednog dobra do trgovine – u slučaju da se radi o proizvodu koji je napravljen u Nemačkoj. „Ali ako ja danas neke sastojke kupujem u Irskoj, a sutra na Kipru, kako bi što je moguće više smanjio troškove proizvodnje, takvo označavanje je prilično teško“, ukazuje Knirš.

Konjsko meso je na istoku jeftinije

Mada počinioci prevare još nisu poznati, pretpostavlja se da je osnovni motiv – pohlepa za profitom. „Ako se goveđe meso meša s konjskim, na taj je način moguće ostvariti značajnu uštedu“, kaže Udo Palmer sa Evropskog instituta za nauku o ishrani. „U nekim zemljama Istočne Evrope još uvek se u poljoprivredi koriste konjske zaprege. Tamo su konji radne životinje i njihovo meso je jeftino. Za ostvarenje profita ponekad je dovoljna već i mala primesa konjskog ili nekog drugog mesa u proizvodu koji se deklariše kao sačinjen od čiste govedine, kaže Polmer. To pokazuju i primeri iz prošlosti, kada su neki proizvođači bili i osuđivani zbog mešanja jeftinijeg, svinjskog sa skupljim goveđim mesom.

Za Polmera, međutim, poreklo konjskog mesa iz Istočne Evrope nije problematično. „Bio bih srećan da to konjsko meso dolazi sa istoka, jer kod nas uzgajivači konjima daju brojne lekove, koji su prilično skupi. U Istočnoj Evropi ljudi za to jednostavno nemaju para.“ Zbog toga bi veći problem bio ukoliko meso dolazi iz Zapadne Evrope. To bi naime moglo da znači da je tu prerađivano meso koje uopšte nije namenjeno za ishranu ljudi, i za tu svrhu nije podobno. To je meso dozvoljeno koristiti samo za životinjsku hranu. Kako bi se to ustanovilo, irska Služba za kontrolu prehrane ispituje brojne mesne proizvode kako bi ustanovila ima li u njima fenilbutazona. Radi se o leku protiv bolova i temperature koji se daje konjima. Meso životinje koja je dobijala taj lek ne smije se prerađivati za ishranu.

Konj kao kućna životinja

Činjenica da ovaj skandal s konjskim mesom privlači toliku pažnju javnosti nije u prvom redu povezana niti sa opasnošću po zdravlje ljudi, niti samo s povredom obaveze na tačno deklarisanje sastojaka nekog proizvoda. To pre svega ima veze s psihologijom ljudi, objašnjava Udo Polmer: „Za mnoge konj ima status ljubimca“. Osim toga, u Nemačkoj postoji veliki broj vlasnika konja, a u nekim društvenim slojevima posedovanje konja ili upućivanje dece na kurseve jahanja spada gotovo u statusni simbol i društvenu obavezu. Za sve te ljubitelje konja je jedenje konjskog mesa tabu.

A šta o svemu kaže mesna industrija? Za 14.000 mesara, koliko ih otprilike ima u Nemačkoj, taj skandal neće imati negativnih posledica, smatra Martin Fuhs, šef poslova Nemačkog udruženja prerađivača mesa. Upravo suprotno – skandali s prehrambenim proizvodima po pravilu uvek dovode do toga da se sumnjičavi potrošači, skeptični prema velikim proizvođačima i lancima supermarketa, radije orijentišu na male mesare s njihovim često porodičnim pogonima i prodavnicama.

Autori: Ginter Birkenštok / Zoran Arbutina
Odgovorni urednik: Ivan Đerković