I muškarci su žrtve nasilja u porodici

Broj prijavljenih slučajeva izraženo se povećao poslednjih godina. Sa druge strane, u porastu je i broj muškaraca koji su žrtve nasilja. Pitamo se šta izaziva ovaj problem i šta se radi na njegovom suzbijanju?

Gordana Petrović prelistava devet fajlova koji svedoče o psihičkom i fizičkom zlostavljanju koje je pretrpela tokom braka. Sakupila ih je tokom sedam godina borbe na sudu. Kaže da se oseća izneverenom, jer se zakoni u Srbiji ne primenjuju kako treba.

“Bila sam tučena, čupana za kosu, bukvalno se dešavalo da ostanem bez kose. A nemate nikog da vam pruži podršku. Kada sam policajcu pokazala preteće poruke na telefonu, on mi je rekao: pa, tvoj muž ti nije iščupao ni nogu ni ruku, i dalje si živa, tako da nema potrebe da ovo prijavljujemo.”

Nasilje u porodici kao deo tradicije?

Gordana je samo jedna od žrtava porodičnog nasilja, koje je u porastu. Jedna od tri žene u Srbiji je fizički zlostavljana i broj prijavljenih slučajeva se utrostručio u poslednjih pet godina. Šta je dovelo do toga?

Psiholog Saša Pokrajac kao glavne uzroke nasilja u porodici vidi ratove na Balkanu 90-tih godina i siromaštvo, ali i tipičan balkanski mentalitet.

“Postoji velika tolerancija prema nasilju. Posebno kada je reč o nasilju u porodici i zlostavljanju žena. Na to se gleda kao na deo tradicije. Državne institucije treba da pošalju jasnu poruku: Nasilje se ne sme tolerisati! A ja ne vidim da se to desilo do sada.”

Tek je pre osam godina porodično nasilje u Srbiji definisano kao krivično delo. Vesna Jarić iz Ministarstva za socijalnu politiku ipak pravda državu i kaže da je u toku priprema Strategije za suzbijanje ovog problema.

“Čula sam mnogo kritika na račun države – da ne reaguje na potrebe žrtava nasilja i na tome moramo više da poradimo. Vlada je počela sa projektima protiv seksualnog nasilja i nasilja baziranog na polu, koja bi trebalo da ponude rešenja na tom polju."

Prva sigurna kuća za muškarce

Međutim, samo par sati vožnje od Beograda, može se videti druga dimenzija porodičnog nasilja. U trošnoj, hladnoj kući, sa svega nekoliko soba smešteno je 50 muškaraca – žrtava porodičnog nasilja. To je prva Sigurna kuća za muškarce otvorena na Balkanu. Postoji već 18 meseci.

Dušan Stojković uz gitaru priča kako ga je žena izbacila iz kuće, pošto ga je psihički I fizički maltretirala više godina.

“Nije me bilo sramota da kažem da sam žrtva porodičnog nasilja zato što će to možda da pomogne ostalim muškarcima sa istim problemom. Bio sam ismejavan. Ljudi su govorili da sam sramota za muški rod i da nisam mačo muškarac. Ali, to me ne dotiče. Ako želimo demokratsku Srbiju, moramo biti sposobni da kažemo: da, ja jesam žrtva nasilja. Muškarci i žene, protiv toga moramo da se borimo zajedno!”

Autori: M. Loven, J. Kulidžan

Odg. urednik: J. Leon