I Nemačka je zemlja plagijatora

Štefena Cimermana teško je zaustaviti. On je direktor „Radne zajednice za zaštitu proizvoda i znanja“ u Savezu nemačkih proizvođača mašina (VDMA) koja je nedavno predstavila studiju o lažiranju proizvoda. Od 2003. godine VDMA svake dve godine anketira firme-članice i svaki put je broj pogođenih sve veći.

„U najnovijem istraživanju imamo novi rekord: Danas je 70 odsto preduzeća pogođeno piraterijom“, kaže Cimerman za Dojče vele. „Šteta je oko 7,9 milijardi evra. Samo u našoj privrednoj grani, u izgradnji mašina i postrojenja, i to samo za 2013. godinu.“ S prometom od gotovo osam milijardi evra moglo bi da se otvori dodatnih 38.000 radnih mesta, računa Cimerman.

Podzemne fabrike

Falsifikuje se gotovo sve što može da donese profit. „Izrađuju se kompletne mašine. To znači da se falsifikuju metali, računarski programi, rezervni delovi, a ponekad čak samo dizajn“, kaže Cimerman. Anketirani preduzetnici smatraju da su plagijatori pre svega njihovi konkurenti. „Na drugom mestu su takozvane podzemne fabrike, dakle one koje se nalaze u dvorištima ili u garažama, tamo gde se proizvodi u zaista neverovatnim uslovima“, kaže Cimerman. „Na trećem mestu su kupci i dobavljači, koji se takođe pojavljuju kao plagijatori.“

Kada se govori radionicama u dvorištima, misli se na Narodnu Republiku Kinu, uslovno rečeno, vodeću zemlju na tržištu falsifikata. Čak 72 odsto svih otkrivenih falsifikata potiču upravo odatle. Međutim, zaprepašćuje to da, kako se navodi u studiji VDMA, gotovo svaki četvrti falsifikat (23 odsto) dolazi iz Nemačke. Nemački falsifikatori potisnuli su time sa drugog mesta Tursku.

„Za to, naravno, postoji niz razloga“, objašnjava saradnik VDMA Štefen Cimerman. „S jedne strane, to je problem nedostatka svesti da se radi nešto protivpravno, odnosno svi smo mi kupci tih proizvoda – u Nemačkoj se još uvek prvo gleda na cenu, pa tek onda na kvalitet. Kineski falsifikati su po pravilu lošijeg kvaliteta, dok one nemačkog porekla VDMA smatra za visokotehnološke plagijate. „Ti visokotehnološki falsifikati pokazuju da bi ta opasnost u Nemačkoj trebalo da se shvati vrlo ozbiljno“, navodi se u studiji Saveza nemačkih proizvođača mašina.

Sve više zahteva za odštetu

Proizvode se uglavnom kopije proizvoda putem tzv. „reinženjeringa“. Proizvod se rastavlja, analiziraju se pojedini delovi, procesi i funkcije, kako bi to moglo da se izradi jeftinije. Sedam od deset kopija nastalo je na taj način. Nakon toga sledi „odliv stručnjaka“, na primer preko nekadašnjih radnika. Pri tome je klasična industrijska špijunaža na samo začelju sa 15 odsto.

Četvrtinu svih anketiranih nemačkih proizvođača mašina i postrojenja falisifikovanje pogađa dvostruko. Oni nisu samo zakinuti na prometu, već im i od kupaca stižu zahtevi za odštetom jer oni misle da poseduju original. „Ako je u opasnosti život ili telo, može se dogoditi da firme budu uvučene beskrajne procese iz kojih se teško izvući“, kaže Štefen Cimerman. „Često je gotovo nemoguće dokazati da je reč o falsifikatu, npr. ako je proizvod izgoreo.“