I nemački političari ne trpe kritiku

„Učešće u odavanju tajne“ – tako je glasila optužba na osnovu koje je Državno tužilaštvo 2005. godine pretreslo prostorije uredništva magazina „Cicero“ u Potsdamu, kao i stan jednog novinara. Povod za to je bio jedan izveštaj u kome su se pojavili citati iz tajnih dokumenata Saveznog kriminalističkog ureda (BKA). Slučaj „Cicero“ je jedan od najspektakularnijih u novijoj istoriji, ali ni izdaleka – jedini.

Kolika je sloboda štampe u Nemačkoj?

Nikakvo čudo što se Nemačka na aktuelnoj listi organizacije „Reporteri bez granica“ – svojevrsnom indeksu slobode štampe - nalazi tek na 17. mestu. Portparol nemačkog ogranka ove organizacije, Mihael Rediske, kaže da ga taj plasman ne iznenađuje. Kada je reč o slobodi štampe, tu već godinama prednjače skandinavske zemlje. Tamo je zaštita informanata sveta stvar, što se na Nemačku, nažalost, ne može reći.

„Ovde stalno beležimo napade na zaštitu informanata, pretrese novinskih redakcija. Doduše, Ustavni sud je nedavno proglasio neustavnim pretres prostorija jedne male hamburške radio-stanice. U tome i ’Reporteri bez granica’ vide korak u pravom smeru, ali država i organi krivičnog gonjenja će stalno pokušavati da probiju taj štit nad informantima”, kaže Mihael Rediske.

Situacija bi bila još gora da najviši državni sud nije već više puta doneo odluke u korist slobode medija. Tako je odbačen Zakon o državnom špijuniranju privatnih računara preko interneta, kao i zakon o skladištenju svih podataka o telefonskoj i elektronskoj komunikaciji građana. Trenutno vladajuća koalicija pokušava da se dogovori oko novog zakona.

Novinari – „neprijatelji“ političara

Opasnost po slobodu medija postoji, međutim, iz drugih razloga. Nezavisnost javnih servisa od države je u latentnoj opasnosti, jer u nadzornim odborima sede mnogobrojni predstavnici političkih stranaka. Funkcije u tim odborima se besramno dodeljuju po proporcionalnom partijsko-političkom principu. Onaj ko želi da napreduje, mora da ima „pravu“ partijsku knjižicu. Dobar podsticaj za oportunizam.

Predsednik Saveza nemačkih novinara, Mihael Konken, već godinama posmatra kako raste jaz između medija i političara. „Političari više nisu sposobni da istrpe kritiku. Na novinare gledaju uglavnom kao na neprijatelje. Od političara se traži da preduzmu nešto kako bi bilo obezbeđeno slobodo izveštavanje“.

Slobodu štampe ugrožavaju i privredni uslovi. Čitavi regioni Nemačke se nalaze pod kontrolom pojedinih izdavačkih kuća – tu često nema govora o raznovrsnosti mišljenja. Iz obzira prema firmama koje se reklamiraju, sve češće se vrši pritisak na novinare.

Autori: Marsel Firstenau / Saša Bojić

Odgovorni urednik: Ivan Đerković