I Nemačka proteruje Rome, zar ne?

Ministar spoljnih poslova Nemačke Gido Vestervele pozvao je kosovsku vladu na bolju zaštitu manjina. Ustav Kosova, koje je februara 2008. proglasilo nezavisnost, sadrži sve garancije, „kako bi svi ljudi na Kosovu, pa i Srbi, Romi i sve druge manjine mogle da žive bezbedno i ravnopravno“, rekao je Vestervele u petak pred kosovskim parlamentom u Prištini, i naglasio da je neophodno da ustavni zahtev postane ustavna realnost.

Kosovo ima sva sredstva, ali i dužnost da omogući zajednički život ljudima različitih etničkih pripadnosti, rekao je Vestervele, na završetku trodnevne turneje po Balkanu.

Predsednik Kosova Fatmir Sejdiu naglasio je da prisustvo manjina na Kosovu predstavlja veliku vrednost. Ova izjava se nije striktno odnosila na Rome. U pitanju je verovatno i signal upućen Srbima na Kosovu, koji predstavljaju ubedljivo najveću etničku manjinu.

Nemačke diplomate očekuju da je kosovska policija u stanju da osigura bezbednost Roma, koji su deportovani iz Nemačke. Mada je rečeno da to ne znači da će oni imati bilo kakvu privrednu perspektivu na Kosovu. To se odnosi i na sve manjine na Kosovu.

Romi više nisu diskriminisani

Do aprila ove godine Romi sa Kosova mogli su da borave u Nemačkoj, zbog, kako je obrazlagano, neprijateljskog stava koji je prema njima bilo izražen na Kosovu. Sada se čini da se situacija promenila. Oko 62 odsto kosovskih Roma, koje su ranije paušalno nazivani sledbenicima srpske vlade, potvrdilo je da se više ne oseća diskriminisano.

Ipak, deportacija iz Nemačke je za romske porodice predstavljala veliki šok. Gotovo polovina deportovanih mlađa je od osamnaest godina. Oni su ili rođeni u Nemačkoj ili došli kao deca. Romi, koji danas žive u Nemačkoj, često govore nemački, romski ili srpski, ali ne govore albanski, kojim se služi većina građana na Kosovu. Deca često govore samo nemački.

Kada je u pitanju deportacija nikakvu ulogu ne igra činjenica da li neko ima posao u Nemačkoj. A na Kosovu je nezaposleno pedeset odsto ljudi. Romi su u većini slučajeva bez posla. Mnogi su prodali svoje kuće, pre nego što su izbegli. Istraživanje UNICEF-a koje je sproveo albanski advokat Hil Nerćaj pokazalo je da 30 do 40 procenata Roma ima teške psihičke probleme, flešbekove (sećanja koja se iznenada pojavljuju) trenutaka kada su praćeni ili uhapšeni. Visoki komesarijat UN za izbeglice i opunomoćenici za ljudska prava u Savetu Evrope izjasnili su se protiv načina deportacije u Nemačkoj.

Za „povratak“ i „reintegraciju“ Roma, Nemačka je poput drugih zemalja osmislila program pod imenom „Ura“, što na albanskom znači most. Centar za zbrinjavanje povratnika u Prištini nudi pomoć: 50 evra za hranu i 100 evra pola godine kao dodatak za kiriju. Povratnici dobijaju i novac za lekove, pomoć u potrazi za poslom, stručno usavršavanje i dodatak uz platu, za one koji su našli posao. Oni koji su u Nemačkoj potpisali dokument o dobrovoljnom povratku imaju još veće pogodnosti. Direktor centra u Prištini Jirgen Kas kaže da njihove usluge koristi 70 do 80 odsto povratnika.

Program kao alibi

„Taj program je samo alibi“, kaže međutim Kaj Veber iz Saveta za izbeglice, koji prati sudbine deportovanih ljudi. Dodatak plati primalac često mora da deli sa poslodavcem, iako uopšte nije zaposlen. Obećanje da će bolesnici kojima je neophodan insulin isti i dobiti, samo je prazno obećanje na papiru, koje, međutim, nemačke vlasti pominju kao činjenično stanje, kaže Bastijan Vrede iz Saveta za izbeglice. Veliki broj deportovanih osoba ne dođe do Centra za zbrinjavanje. „Oni odmah nastave svoj put ka Srbiji, jer samo tamo osećaju sigurnije”, kaže Vrede.

Nrećaj je saznao da mnoga deportovana deca nisu ni registrovana na Kosovu. „Ovde možete da se prijavite samo ako donesete originalni izvod iz matične knjige rođenih”, kaže Nrećaj. Pitanje je međutim koliko porodica se setilo tih dokumenata u trenutku kada im se u Minsteru, Volfsbitelu ili Kukshafenu u tri ujutru na vratima pojavila policija koji ih je bukvalno iz kreveta odvela na aerodrom.

Pripremila: Ž. Bašić-Savić

Odgovorni urednik: I. Đerković